Rusija Danas

НЕБО НА ДОХВАТ РУКЕ

<<< Садржај

Пре четиристотине година, 1609. године, Галилео Галилеј, је конструисао први телескоп и усмерио га ка небу. Поред Месеца, Сунца и звезда, посматрао је и Јупитер, и око њега угледао четири тачке. Те четири тачке посматрао је данима, и заклкјучио да се оне окрећу око Јупитера!

Данас ово не звучи као неко посебно откриће, али пре 4 века, актуелно је било мишљење да је Земља центар света и да се сва тела окрећу око ње. Стога је овакво откриће имало историјско, филозофско, али и цивилизацијско значење. Чињеница да је доказано да постоје нека тела која се не окрећу око наше Планете, је била кључни црв сумње који је олакшао заступницима хелиоцентричног система света да докажу да је Сунце средиште нашег система.

Данас ове четири мале тачке називамо Галилејеви сателити и тај појам се односи на најсјајније сателите Јупитера – Јо, Европу, Ганимед и Калисто. Поводом првих телескопских посматрања, и рађања модерне астрономије ову годину су Уједињене нације, UNESCO и Међународна астрономска унија прогласиле Међународном годином астрономије. Око 150 земаља света се овим поводом целе 2009. године бави популаризацијом астрономије, али и науке уопше, како би свима нама било лакше да схватимо докле су наше могућности досегле и где се човек налази у свемиру.

Наше место у Свемиру

Астрономија је једна од најстаријих фундаменталних наука. Она и данас има дубок утицај на нашу културу и представља снажан израз људске интелигенције. У последњих неколико деценија учињен је огроман напредак. Пре само стотинак година једва да смо знали за постојање наше галаксије, Млечног Пута. Данас знамо да више милијарди галаксија чини наш Универзум и да је он настао пре приближно 13.7 милијарди година. Пре сто година нисмо могли да кажемо да ли постоје други планетарни системи у свемиру.

Данас знамо за више од 200 планета које круже око других звезда у нашој галаксији и идемо ка  разумевању настанка живота. Пре сто година смо проучавали небо само уз помоћ оптичких телескопа и фотографских плоча. Данас посматрамо свемир и са Земље и са сателита, у опсегу од радио таласа до гама зрака, користећи врхунску технологију. Интересовање медија и широке публике за астрономију је веће него икада, а најновија астрономска открића ударне су вести широм света. МГА2009 испуниће захтеве јавности да буде и информисана и укључена.

Визија Међународне године астрономије је да се помогне људима да проучавајући небо поново открију своје место у Универзуму и тако пробуде осећај зачуђености и потребу за сазнањем. Свако би требало да схвати какав је утицај астрономије и других основних наука на наш свакодневни живот, и да разуме како научно знање може допринети праведнијем и мирољубивијем друштву.

Космичка ера

Ове године се обележава и 40 година спуштања човека на Месец у мисији Аполо, када је јула 1969. године Нил Армстронг изговорио чувену реченицу „Ово је мали корак за човека али велики за човечанство“. Међутим да би овај мали корак могао бити начињен, било је потребно да прође 12 година од једног веома великог корака и за човека и за човечанство.

Тог октобра месеца, пре тачно 52 године, у етру се чуо један једноставан звук: „бип, бип, бип…“. Тако једноставан звук, а толико одушевљења код слушалаца. У питању је први звук послат из Земљине орбите. „Спутњик И“ је тог 4. октобра 1957. године успешно ушао у орбиту и постао први Земљин вештачки сателит. То је био поечтак нове ере за човечанство – Космичке ере.

Тог 4. октобра 1957. године Совјетски савез је учинио велики технолошки напор, и у трци која је тада била прикривеа, са Сједињеним америчким државама, успео први да лансира први вештачки сателит Земље – Спутњих 1. Мала метална кугла сачињена од алуминијумских легура, величине кошаркашке лопте (58 цм), тешка 83,6 килограма, са четири антене била је прва човекова творевина у свемиру. Антене су емитовале сигнал на фрекфенцијама које су пратили сви радио аматери света, па је ово историјско дешавање било доступно најширој светској јавности.

Највише заслуга за ово успешно лансирање имао је творац совјетског космичког програма Сергеј Корољов, којем је нажалост Нобелова награда за овај подухват измакла, због политичког става тадашњег државног врха, да је то колективно дело читавог совјетског народа. Награда га је заобишла али не и памћење.

Космичка трка

Следећи логичан корак је било је остварење потајне жеље свих генерација – човеков одлазак у Космос. Анимирају се сви светски научни капацитети, улаже се много новца, јавно мњење исчекује...

За то време следи лансирање Спутњика 2 и првог живог бића у свемиру, пса Лајке, које је било веома важно за истраживање могућности за опстанак човека у орбити око Земље. Пас је угинуо после неколико сати од стреса и топлотног удара, али су резултати о стању организма ван атмосфере Земље били веома значајни за припремање изласка човека у орбиту. Анегдота каже да је Лајка уствари била дублер псу који је планиран за овај лет, али да запослени у космичком центру нису могли да пошаљу пса којег су волели у сигурну смрт, него су послали његовог дублера. Лајка је жртвована али је ушла у историју, а пас којег су сви волели је пао у заборав.

Пажња убрзо пада и на Месец као најближе небеско тело, па Совјетски савез 1959. године на наш сателит спушта прву сонду Луна 2. А убрзо затим стижу и прве фотографије „невидљиве“ стране Месеца.

Упоредо са тим покрећу се и интерпланетарне мисије за проучавање Сунчевог система. Истражују се пре свега ближе планете – Венера, Марс и Меркур. Прве сонде су лансиране 1960. године. Хоризонти наших могућности, као човечанства, су из дана у дан били све даљи.

Али сви и даље очекују оно најважније. Цео свет се нада. Чека да види ко ће бити први човек у Космосу. Први "мали корак" за човека начињен је 12. априла 1961. када је у космичком броду  Васток Земљу облетео Јуриј Гагрин. Био је то први човеков лет у космос и ера космонаутике је тиме започела. На овом лету начињен је један круг око Земље. Гагрин је полетео са космодрома Бајконура у 9:07 сати по московском времену, досегао висину од 327 км и након 108 минута спустио се назад на Земљу. Полетео је као мајор по чину, а слетео као пуковник.

Међутим до самог полетања се није знало ко ће бити Први човек. Сам Гагарин је своје шансе да први полети у Свемир сматрао једнаким шансама свог друга и дублера Германа Титова. "Све време сам моје и Германове шансе за лет у космос сматрао једнаким и тек након што нам је саопштена одлука, поверовао сам у срећу која ми је пала у удео да изведем први лет у Космос".

Две године касније СССР у орбиту шаље и прву жену – Валентину Терјешкову.

Велики корак

Све ове године САД покушавају да прате енорман успон совјетског космичког програма, али се и посвећују свом новом циљу – спуштању човека на Месец. Покрећу Аполо програм.

Осам година од лансирања првог човека у свемир и 12 година од ланисрања прве људксе творевине у орбиту око Земље, америкаци успевају да освоје Месец. После 102 сата 45 минута и 40 секунди дугог путовања од Земље лунарни модул "Орао" дотиче површину Месеца и Нил Армстрон изговара историјску реченицу.

Поред такмичарских разлога, стварни научни циљеви ове мисије су били сакупљања узорака са тла и постављања научне опреме. Астронаути су имали и неколико "церемонијалних" задатака. На Месецу је остављено још нешто о чему пише Баз Олдрин: "Из џепа скафандра извадио сам мали пакетић и положио га на Месечеву површину. У њему су се налазила два медаљона за двојицу совјетских космонаута (Комарова и Гагарина) и један за наше другове који су погинули у 'Аполу' за време припрема (Грисом, Вајт и Чафи). Тамо се, такође налазила и једна од четири маслинових гранчица..."

Од тада су се времена променила. Синергија је главна одлика савремених научних истраживања. На пољу астронаутике искоришћена су знања која је стекла Руска Федерација развијајући пројекат Космичке станице “МИР” (у преводу са руског Свет) и пре десетак година започела је изградња Међународне свемирске станице “Алфа”. На овој станици руски, амерички, европски, јапански, бразилски, и многи други астронаути и космонаути врше разне научне експерименте. Русија је управо овог лета обзнанила нову комерцијалну понуду за све туристе који желе да бораве на овј Станици.

Небо за све нас

Од првих телескопских посматрања, и рађања модерне астрономије, прошло је 400 година, али се наука развила много више него за претходних неколико хиљада година. Од првих космонаутских корака и покушаја да се изрони из Земљине атмосфере бар на кратко је прошло мало више од 50 година, али су развој технологије и науке допринели да су нам размишљања много даља од саме Земље и Месеца.

У Међународној години астрономије, када се освреном на историјски развој ове најстарије фундаменталне науке, када погледамо скоро 5000 година еволуције човекове спознаје Космоса, схватамо да су сви наши кораци и прегнућа, усмерени на напредовање целокупног човечанства.

Јер небо је једно за све нас. На теби је драги читаоче да откријеш свемир.

Никола Божић

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.