БАЈКАЛ

<<< Садржај

ДОДИР ВЕЧНОСТИ

Одвајкада су му народи са његових обала приписивали особине човека. И данас верују да он мења расположење, да осећа и мисли, да препознаје добро и лоше у људима и да се  у односу на то, према њима и понаша. Бајкал кажњава, награђује, оплемењује, води и заводи... И сви се слажу у једном - то извориште чудеса, необичних мелодија природе и непоновљивих живих слика једно је од ретких места на планети на коме ће човек коначности лако и једноставно схватити шта је вечност.

Тражећи један једини синоним за Бајкал, лутамо по нашем богатом језику. Проблем је пронаћи свеобухватни израз, јер оно што погледом не можемо сагледати, тешко да речима можемо описати. Поготово не једном речју. Несагледив, необичан, редак, бајковит - ништа од тога није довољно добро. Можда ипак - неисцрпан.

Кажу да не постоји језеро на свету које је више од Бајкала инспирисало уметнике. Двадесет пет милиона година живи то сибирско море. Време пре људи део је његове историје. Небројене песме, оде, слике као исечци лепоте коју је дотакло око у непоновљивом сусрету - само су трагови и покушаји да се докучи недокучиво. Бајкал је виновник најлепших легенди и митова. Одвајкада су му народи са његових обала приписивали особине човека. И данас верују да он мења расположење, да осећа и мисли, да препознаје добро и лоше у људима и да се у односу на то, према њима и понаша. Бајкал кажњава, награђује, оплемењује, води и заводи... И сви се слажу у једном - то извориште чудеса, необичних мелодија природе и непоновљивих живих слика - једно је од ретких места на планети на коме ће човек коначности лако и једноставно схватити шта је вечност.

ШАМАН КАМЕН

Многи су народи живели на обалама Бајкала, али до данас се не зна баш који му је од њих наденуо име. Евенки су му дали име Ламу, што значи море, Кинези Бај-хај - Северно море, Монголи Бајгал - Богат ватром. Археолошка истраживања су потврдила да су током бронзаног доба на обалама језера живели народи турског порекла - Курикани, верује се да су управо они језеру дали данашњи назив Бајкал, што је на њиховом језику значило Богато језеро.

Дужина од 636 километра, максимална ширина од око 80 км, највећа дубина од 1.620 метара, а средња од 730 метара, надморска висина од 455 метара - само су неки од конкретних показатеља необичности Бајкала. На све то треба додати и дужину линије обале од око 2000 км која затвара језерску површину једнаку површини Холандије. У води и на обалама Бајкала живи 1.340 животињских и 556 биљних врста, од којих су неке и ендемске. Природа језера које Руси сматрају једним од чуда света  заиста је непоновљива, облици које је исписала вода играјући се милионима година са обалом, заливи, полуострва и острва чине Бајкал непоновљивим и неисцрпним извором инспирације за све људске градитељске покушаје.

Запремина водене масе Бајкала је 23.000 километара кубних, у њега се улива око 540 притока, река и речица, а из њега извира само једна река Ангара. Ангара није обична река, она је кћи Бајкала и за њен настанак, као и за настанак језера, везују се многе легенде. По оној коју становници обала Бајкала најчешће приповедају посетиоцима, и то тако да нам се учини да заиста верују у то што говоре, Ангара је била прилично непослушна кћи у недрима свога оца. Бајкал, у то време миран и добар, замислио је да своју кћи уда за богатог господина Иркута (река у непосредној близини сибирског града Иркутск). Међутим, Ангара се заљубила у лепотана Јенисеја (река у коју се заиста улива Ангара) и одлучила да за њега побегне. Покушавајући да је спречи, Бајкал пред њене ноге баца Шаман-камен (хрид која заиста постоји на самом изласку Ангаре из Бајкала и која се види скоро читавом ширином на дубини од око пола метра од површине воде), затварајући је у подводну тамницу. Ангара ипак бежи, прескачући препреку и хрли ка Јенисеју, с којим ће се после 1.779 километара и сусрести. Од тог тренутка Бајкал остаје сам, тужан и хировит, и понекад, када се топе снегови, и даље плаче за својом кћери.

Сликовито, онако како то Руси умеју, истичући колико питке и здраве воде има у Бајкалу, обично напомену да би, чак и када би се зауставиле све притоке, Бајкал још четрдесет година појио становништво планете. У камену чашу језера годишње се улије 60 кубних километара воде, а из њега се Ангаром излије један кубни километар више. Тај нарушени баланс утока и истека воде тумачи се вероватним постојањем подземних непознатих притока. Међу рибама које живе у језеру и реци најпопуларнији је омољ, који је и сибирско национално јело. Мештани га суше и пеку на обалама и продају непрегледним колонама туриста који посећују Бајкал. Ендемска бајкалска врста је риба голоменка, која има 46 процента масноће у свом телу и рађа живе младунце. Тај више него масни становник језера има ту предност да захваљујући таквом саставу, може да живи у дубинама хладних бајкалских вода.

Воде Бајкала су најтоплије у јулу и августу, када температура досеже чак 12-13 степени. У мају, када смо га посетили, температура воде била је четири степена, што нимало није обесхрабрило домаћине, а богами и Русе из других делова Русије да се у њему окупају. Нема ту задржавања, испливавања, у Бајкал се само лагано уђе, замахне неколико пута рукама, и изађе. Уз обавезно умивање, све то подсећа на ритуал, што не чуди ако се зна да постоји веровање како су његове воде лековите.

ИЗВОРИШТЕ ЧУДЕСА

Мењајући своју ћуд од годишњег доба до годишњег доба, али и од свитања до сумрака, Бајкал је људима који живе на његовим обалама најлепши у јесен, крајем септембра и почетком октобра. Тада кедрови и брезе на његовим обалама уплету најразличитије боје у косе и огледају се у води. Од кедровине они праве уље, ракију, чајеве, а његове семенке се такође сматрају лековитим. Пречник стабала бајкалске кедровине је око 2,5 метара, а њихова висина 30 до 35 метара. Брезе су подједнако честе на обали језера. Живећи у суживоту са посебном, ендемском врстом рододендрона, чији су цветови јарко љубичасте боје, оне исписују још један од незаборавних бајкалских пејзажа.

Када се воде Бајкала замрзну, већ у децембру почиње сезона клизања и санкања, па траје све до фебруара, а у прошлости су постојале линије на којима су пси упрегнути у санке вукли путнике намернике са једне на другу обалу. Међутим, у фебруару почиње да дува један од сибирских ветрова чија брзина достиже чак 240 километара на сат, а његову хладноћу не можемо ни да замислимо. На истоку лед почиње да се топи почетком маја, али се на северној обали држи све до јула.

Забележено је да је последњи велики земљотрес задесио простор на коме се налази Бајкал 1862. године, када се обала језера за само једну ноћ спустила за два до три метра висине. Подводни земљотреси су и сада чести на језеру, додајући његовом доживљају нове елементе за митове и чуда.

ИЗМЕЂУ БОГОВА И ДУХОВА

Налик на  језеро на које су упућени, становници обала Бајкала су такође необична мешавина култура и народа. Сами себе најчешће називају Сибирики - Сибирци. Када су Козаци пре око триста година по царевом налогу  дошли у Сибир, затекли су староседеоце Бурјате. Бурјатски народ, настао мешавином Монгола и Татара, живео је око Бајкала и у приобаљу реке Ангаре, сматрајући је светом реком, бавећи се углавном сточарством. У додиру са Русима, Бурјати су научили како да саграде куће, а Руси како да опстану у судару са немилосрдном сибирском климом. С временом је део Бурјата прихватио  православну веру, један део су будисти, а једним делом припадају шаманизму. Шаманизам, древна многобожачка религија која је опстала до данас, заснива се на веровању у духове, свемоћи шамана који посредује између два царства, а обреди се изводе у природи на посебним местима где шаман, бацајући кости, или каменчиће, комуницира са светом духова и сазнаје одговоре на сва питања.

Дуго сузбијан, кажњаван затвором у време совјетске Русије, шаманизам је данас поново видљив, а увек постојан у животима Бурјата. За многе пословне одлуке консултују се духови, преко шамана, и они одлучују да ли је одређени дан добар за потписивање уговора или није. Управо такав случај испричао нам је власник једне иркутске фирме, човек нашег порекла, који је скоро две недеље чекао потписивање уговора, јер је шаман пословног колеге сматрао да треба сачекати.

Уст-ордински бурјатски национални округ смештен је на обали Ангаре. У непрегледним степама Бурјати и данас напасају своја стада, не воле да се фотографишу, јер верују да им фотоапарат краде душу, и чине профил Сибира још занимљивијим.

Уосталом, Леонов је давно записао: Бајкал није само непрегледна чаша чисте воде, он је део наше душе. И можда је баш то одговор на питање са самог почетка. Бајкал и није могуће описати, осим ако му не сагледамо душу. Дошавши из давнина, он не признаје време које су измерили људи, већ им, својим постојањем, доноси дар вечности.

Драгана Марковић

 

 

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.