Rusija Danas

Петар Аркадијевич Столипин : ДРУГИ ЧОВЕК

<<< Садржај

Многе је изненадила вест која је пре месец дана објављена у свим нашим медијима да је најпопуларнији Рус нико други него свети Александар Невски, који је добио више од пола милиона гласова. Ипак, највеће изненађење је човек који је добио само хиљаду гласова мање, а то је Петар Аркадијевич Столипин, државник и премијер царске Русије.

Вишемилионска анкета међу грађанима Русије каже да је њихов најпопуларнији сународник свети Александар Невски, велики кнез који је успео да одбрани Русију од напада Швеђана, потпомогнутих римским папом Инокентијем четвртим, и тако сачува своју веру, народ и државу. Чувене су његове речи да „није у сили Бог него у истини“.

Ипак највеће изненађење је човек који је добио само хиљаду гласова мање од светог Александра Невског. То је Петар Аркадијевич Столипин, државник, премијер царске Русије, који је мученички страдао у Кијеву у септембру 1911. године. Откуд то да се у Русији народ после готово 100 година сетио те важне личности из своје историје? Шта то треба да значи нама данас када чујемо кога народ руски највише поштује и воли? Ко је био тај човек?

Узимајући слободу да напишем коју реч о том великом националном раднику и родољубу, чиним то првенствено зато што данас у српском народу не постоји ниједна преведена књига о Столипину. Верујем да ће ова вест из Русије, подстакнути наше историчаре и преводиоце да објаве књигу о њему, баш у ово време када руско-српски односи полако добијају своју праву вредност.

Војничка традиција

Петар Аркадијевич Столипин рођен је 1862. године у племићкој породици, чији се преци помињу још у 16. веку у архивима древног града Мурома. У 18. и 19. веку чланови породице Столипин су присутни су у свим областима руског друштва као официри, политичари, књижевници... Због војних заслуга у великом отаџбинском рату 1812. против Наполеона, деда Петра Аркадијевича генерал Димитрије Алексејевич од цара Александра Првог добија огромне поседе.

Отац Петров генерал Аркадије Димитријевич такође је био признати официр, који је једно време био и губернатор Источне Румелије (1855), а такође атаман уралске козачке војске.

Ето у каквом је окружењу одрастао Петар Аркадијевич Столипин. И он сам је говорио да је у својој породици још као мали био надахнут љубављу према својој вери и свој отаџбини, о чему је стално сведочио.

Студирао је на Физичко-математичком факултету Универзитета у Петрограду, где су у то време професори били све сами бисери светске науке. Поменућемо само чувеног физичара Димитрија Ивановича Мендељејева, творца периодног система хемијских елемената, који је за Столипина, после једне краће полемике на факултету, рекао да је изузетно енергичан и правдољубив младић. После завршеног факултета 1885. и послова у Влади и Ковенској губернији, године 1902. постаје најмлађи губернатор у руској историји (гродњенски губернатор). Као саратовски губернатор, у великим нередима, био је један од ретких управитеља губернија који је успео да сачува мир у својој области. На свим губернаторским дужностима одликовао се бригом за локално становништво, што се показало покретањем иницијативе и давањем подршке у подизању цркава, болница, домова за стара лица, домова за децу без родитеља...

Улога државника

Године 1905, у смутном времену, када је Русија трпела страшне последице руско-јапанског рата, постаје министар унутрашњих послова, где се одликовао одлучношћу у сузбијању револуционарних нереда који су захватили Русију, са циљем да укину царевину и свргну са престола руског цара Николаја Другог.

У знак захвалности за показану способност током драматичног раздобља, указом цара 21. јула 1906. године, постаје премијер Владе царске Русије. После свих догађаја који су потресали Русију, 1905. године се упокојио и свети Јован Кронштатски, који је поред свог духовног старатељства и бриге за царску породицу и цели руски народ, био један од ретких који је препознао опасности што су долазиле од унутрашњих непријатеља Русије.

Са доласком на чело руске владе Столипин је дефинисао основне правце своје политике. Главни задатак му је био очување, стабилизовање и јачање велике Русије и спровођење реформи које би поправиле положај и живот обичног руског човека. На националном плану Столипин је имао циљ који је стално истицао поруком да је Русији тренутно најпотребнији мир из којег би се могло кренути у корените реформе. Из тог времена је и његова чувена порука, коју је дао у интервјуу локалним новинама, а која је осликавала његову целокупну визију и план препорода: ДАЈТЕ ДРЖАВИ 20 ГОДИНА МИРА, УНУТРАШЊЕГ И СПОЉЊЕГ, И НЕЋЕТЕ ПРЕПОЗНАТИ САДАШЊУ РУСИЈУ. Столипин је, као и свети Јован Кронштански, умео да препозна опасности с којима ће се Русија у будућности сусрести, и чинио је све да до тога не дође. Међутим, наилазио је на многобројне отпоре различитих структура, тако да је забележено како је на њега извршено једанаест оружаних напада. У једном таквом нападу на његову кућу 1906. године, од силине експлозије, тешко је настрадала његова ћерка Марија, која је добила тешке повреде ноге и остала трајни инвалид.

Брига за целу Русију

И поред свих притисака, Столипин није престао да сређује стање у својој земљи. Напротив, наставио је са решавањем њених националних интереса. У то време Русија је имала велике проблеме са финским и пољским сепаратистима у областима које су тада биле на границама Руског царства. Они су непрестано блокирали рад руске владе, свим врстама бојкота, тако да је Столипин непрекидно покушавао да очува јединство и целовитост Русије. Имао је тада чврсту цареву подршку, тако да су се они заједничким снагама борили за чисто „руско државно устројство, које одговара народном духу и историјском предању“.

На основу те подршке Столипин је тражио да Финска и Пољска, као области које су пружале подршку и уточиште свим бунтовницима и револуционарима, прихвате опште империјалне законе, јер се у финским и пољским школама од малих ногу „негују злоба и непријатељство према Русији“. Огроман је труд Столипин уложио за стварање стабилне државе, тако да је и чувени писац Александар Солжењицин рекао да је „Столипин дао свој правац, светлост и име предратној Русији“. Има ли већег доказа када овакве речи стигну од ауторитета као што је Солжењицин, који је важио за изузетног познаваоца тадашњих историјских односа. Због своје привржености обичном човеку, сређености породичног живота (имао је петоро деце), изузетног дара говорништва, са речима које су добијале крила, огромне храбрости... Столипин је добио велику подршку у народу. Поред тога, стално је истицао да баш провинција и село треба да буду носилац и чувар националних вредности. Бригу за целу руску земљу доказао је својом чувеном аграрном реформом, која је поред национално-државне политике, била главна одлика његове краткотрајне, али плодотворне владе.

Столипин је као свој главни задатак истицао промене својинских односа на селу. Хтео је да створи јаког и богатог сељака домаћина, који ће у будућности бити главни ослонац царевине, као припадник средњег слоја, о чему говори и свети владика Николај у тексту „Средњи систем“.

Време златне рубље

Указом од 9. новембра 1906. године, који је касније допуњен и разрађен, омогућено је сељацима да излазе из сеоских општина, које су означене као главни узрок заостајања пољопривреде, и да све поседе које су до тада користили могу да пренесу у своје власништво. На тај начин би сељак на сопственом имању радио са више воље и енергије и постајао би задовољан и имућан домаћин који ће у свако доба моћи да помогне својој држави. Поред поделе земље, саставни део аграрне реформе било је и пресељавање становништва у ненасељене делове царства, где би добијали поседе на којима би могли слободно да живе и раде. Тако се у током 1906-1916. године источно од Урала, највише у Сибир и Казахстан, преселило више од три милиона људи. Зато данас, захваљујући Столипиновој реформи, и имамо многе градове у којима живе потомци Руса који су се тада доселили у те крајеве.

Многе невоље и подметања Столипину је чинило високо племство, које се није мирило са чињеницом да ће земља прећи у руке обичног народа. Резултати и чињенице најбоље говоре о визији коју је имао премијер Столипин. Не наводећи до детаља све позитивне ствари које су се десиле захваљујући аграрној реформи, почевши од повећања производње и извоза основних пољопривредних производа, до стварања огромног броја салаша, пренећемо речи из књиге у којој се каже „да је то било време када су се прекоморски предузимачи, између осталих и знаменити Хенри Форд, учили трговини од руских произвођача и продаваца, када је Русија диктирала светске цене многих врста сировина, индустријских и пољопривредних производа, када је златна рубља, захваљујући напорима његовог величанства императора Николаја Другог, била најцењенија валута у свету...“

Поред аграрне реформе, Столипин је кренуо са реформама и других области, као што су локална самоуправа, судство, школство, здравство, индустрија. Нажалост, због његове изненадне смрти те реформе нису остварене до краја.

Многе околности у то време нису ишле на руку Столипину и поред подршке коју је имао од цара Николаја Другог. То се нарочито осетило када је 14. марта 1911. године цар донео указ о увођењу јемстава у шест западних губернија и прихватио све Столипинове захтеве. У то време велики део племства и интелигенције био је затрован атеистичким и антидржавним идејама, тако да они нису могли да трпе успехе премијера, који своју оданост према цару и држави није крио. Био је искрени монархиста и родољуб, што се и види и из његовог писма цару, које је писао при крају живота: „Мој живот, Господару, припада Вама, све моје мисли и стремљења то је благостање Русије; моја молитва Свевишњем је да ми поклони највећу срећу: да помогнем Вашем Величанству да изведе нашу несрећну Русију на пут законитости, спокојства и поретка.“

Од марта до септембра 1911. године Столипин се повлачи на своје имање и у миру припрема планове које је требало спровести у дело на јесен у Думи. Није ни слутио да се иза његових леђа, док није био у престоници, кује план за његову ликвидацију, коју су припремале високе структуре друштва.

Крајем августа су у Кијеву одржаване велике државне свечаности, на којима је био присутан и сам цар Николај Други. Столипин се вратио са одмора и упутио у Кијев, где га је дочекало велико изненађење. Видео је да он, као премијер, није био предвиђен да се нађе у поворци са царем. Чак није добио ни државну кочију, него је морао да унајми приватну. Очигледно, био је сувишан у том тренутку, а његова безбедност је доведена у питање.

Првог септембра је у кијевском позоришту на сцени била опера где је, поред премијера, био присутан и цар. У паузи после другог чина атентатор неруског порекла Димитрије Богров, сарадник тајне полиције, дошао је близу Столипина и пуцао у њега два пута. И у најтежем часу била је очигледна велика Столипинова оданост цару. Иако рањен, окренуо се у правцу царске ложе и крстећи благосиљао цара. Након пет дана, петог септембра, Петар Аркадијевич Столипин умро је у Кијевској болници. По сопственој жељи, коју је крајем свог живота много пута понављао, јер је знао да ће мученички пострадати, требало је да буде сахрањен у месту где је и завршио овоземаљски живот.

Постоји сведочанство о коме говори његова ћерка у својој књизи. На дан смрти у Кијевској болници посетио га је цар Николај Други, клекнуо поред његовог мртвог тела, дуго се молио и изговорио: „Извини!“ Ево шта је изјавила царева мајка Марија Фјодоровна неколико месеци пре Столипинове смрти: „Сироти мој син, како је имао мало среће с људима. Нашао се човек кога овде нико није знао, али који се показао као уман и енергичан, који је успео да уведе поредак после оног ужаса који смо преживели пре шест година, а ето тог човека гурају у провалију. И ко то чини? Они који говоре да воле Господара и Русију, а у ствари упропашћују и њега и отаџбину... То је просто ужасно.“

Православно предање каже да ће свако ко се сахрани у чувеној Кијевско-печерској лаври, у делу Мајке Божије на земљи, бити удостојен Царства Небеског. Дана 9. септембра, уз највише државне почасти, у Кијевско-печерском манастиру, сахрањен је Петар Аркадијевич Столипин, по речима савременика, најбољи руски државник у последњих 150 година.

Неколико година после, мученички је страдао и цар Николај Други, од истих оних руку од којих је страдао и његов одани премијер Петар Аркадијевич Столипин!

Иван Б. Костић

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.