АСТРАХАЊСКА ОБЛАСТ – У БОЈИ ЈУЖНОГ СУНЦА

<<< Садржај

У Астрахањ се долази због непоновљиве атмосфере руског југа, која се ту осећа на сваком кораку – у менталитету људи, бесконачности архитектонских стилова, дубини поноса тога града који је пре две године прославио 450 година постојања.

Троугао Христа, Мухамеда и Буде – тако је Астрахањ назвао велики руски песник Велимир Хлебников. И заиста, град је увек био и остао у центру сусрета различитих култура и религија. На његовим древним улицама већ неколико векова налазе се не само куполе православних храмова већ и минарети џамија, здања лутеранских кирки и католичких цркава. А у самом срцу града налази се Кремљ, сазидан од белог камена, са величанственим Успенским сабором, за који је Петар Велики не једном рекао: „У читавој мојој империји нема тако лепог сабора!“ И данас је астрахањски Успенски сабор исто тако величанствен, а Кремљ је поводом недавног јубилеја детаљно рестауриран.

Град на путу свиле

Настао из Кремља, град се даље током векова ширио на улице, тргове, скверове, пијаце. Астрахањ је одувек крупни трговачки центар, јер је кроз њега пролазио познати Пут свиле. Ту су долазили трговци и са истока и са запада, а нису само трговали већ су и деценијама остајали и живели у граду. Индијска трговачка колонија се одржала у Астрахању више од 200 година, све до почетка 19. века. У граду су се сачувала персијска и јерменска подворја. То су оригиналне архитектонске грађевине у самом центру, са откривеним галеријама и унутрашњим двориштем, где се вековима одржавала жива трговина. У тим здањима и данас људи живе и радо показују туристима некадашње главно трговачко средиште. Традицију гостопримства и душевне чистоте, нажалост изгубљену у мегалополисима, Астрахањци љубоморно чувају и преносе у наслеђе потомцима.

Санкт Петербург, Њу Орлеанс, Венеција и Палмира у једном – то је само непотпуни списак свих епитета које дају Астрахању гости који се ту нађу први пут. Град неочекиваних контраста, који заустављају време, јер је његов централни део саграђен давно пре Октобарске револуције и такав остао: камени, дрвени, еклектични, помешани ампир са модерном, ковано и ливено гвожђе у комбинацији са изрезбареним дрветом. Тај бели град, како га и данас називају, најлепши је у рано јутро, док дух старих времена већ током преподнева не наруши савремена цивилизација, и док су на благом излазећем сунцу упечатљива вековна здања: кула Спасопреображенског манастира, подворја Московског трговачког дома, кућа богатих трговаца... Многи редитељи који су боравили током лета у Астрахању били су одушевљени открићем идеалног места за историјске спектакле, где заиста ништа од сценографије није требало додавати!

Дрво које памти цара

Раскошна и безметежна јужна Европа, префињена Азија, и чак водена америчка Флорида, и све то у једном Астрахању, граду који гости неретко називају руском Венецијом и пореде га са Петербургом. И заиста постоји у Астрахању једно велико дрво које памти Петра Великог, али главна његова сличност са тим градом је у чињеници да се Астрахањ такође налази на острвима речне делте. Има их једанаест, и повезана су преко рукаваца Волге са чак 40 мостова. И овде, као и у нашој Врњачкој Бањи, постоји Мост заљубљених, на који парови, заклињући се на вечну љубав, каче катанце, а кључеве бацају у Волгу.

Ту са градских мостова пецају рибу и са поносом и правом Астрахањ називају риболовачко-повртарском престоницом Русије. Рибе ту стварно има. Одмах иза последњих градских кућа почињу многобројне реке, рукавци, канали, толико занимљиви туристима. И градске пијаце, које зову базарима, сачувале су од најранијих времена мирис свеже рибе, која се одмах у суседним ресторанима припрема на најчудеснији начин. Чувени су рибља чорба са Волге и ражњићи од јесетрине. На прослави Дана Астрахања, сваког првог викенда у октобру, на централном градском тргу своја умећа у спремању рибљих специјалитета у једном дану покаже и више од 70 локалних кувара.

Ту из земље расте готово све, приноси се беру два пута годишње. У совјетска времена град се поносио епитетом националне баште, која је снабдевала целу земљу великим парадајзима и лубеницама, луком и патлиџанима. И све то није никуда ишчезло. И данас купци на пијацама широм Русије предност дају домаћем поврћу из Астрахања.

Делта Волге

Некада су туристички бродови Волгом у Астрахањ довозили на хиљаде посетилаца. Данас их, нажалост, има мање, али се ситуација из године у годину поправља, јер су Турска и Кипар многима постали незанимљиви. И одмах да разјаснимо да овде екстрема нема баш много. Град је намењен спокојству, посматрању, филозофији. Тако су испланиране и екскурзије, које садрже лагану пловидбу по градским каналима, одакле се отварају велелепни видици на здања некадашњих богатих трговаца.

А на градском кеју ће вам обавезно отпевати песму „Волга, Волга маћ раднаја...“ и у поверењу показати место где је Стењка Рјазин удавио персијску принцезу.

Област има два резервата природе „Астрахањски“ и „Богдинско-баскучакски“. Први је основан далеке 1917. године, а други 80 година касније. Ту долазе ловци, риболовци и љубитељи природе из целог света да у делти Волге уживају у нетакнутој природи, обиљу рибе и свакојаке дивљачи, теписима лотоса –каспијске руже, трске, шевара и воденог ораха „ћилима“. Годишње се ту одмара око 150. 000 туриста.

Астрахањ је сам по себи музеј. У њему су сачувана сећања на Хазаре, Златну Орду, руско освајање доњег тока Волге. Задивиће вас огромна шестометарска препарирана риба моруна, у Кустодиевљевој галерији слика из 1918. године видећете позната платна светске уметности. Ту су и куће значајних писаца и песника, многобројни споменици архитектуре, цркве, позоришта вековне традиције. Укратко, оно што се с носталгијом сматра добром старом руском провинцијом.

Јужна капија велике земље

Било би неправедно сматрати да је Астрахањ само историја. Напротив, после 450 година постојања, то је град који се веома брзо развија, то је економски, научни и спољнополитички центар Прикаспијског региона, јужна предстража Русије.

Астрахањска област је регион Русије, са моћним образовним, научним, научно-техничким и иновационим потенцијалом. Ту раде три универзитета, затим је ту 40 факултета и 20 научноистраживачких института.

Последњих година Прикаспијски регион има све већи значај за Русију у области производње нафте и гаса. У копненом делу Астрахањске области откривена су лежишта 130,000.000 тона нафте, 7.500 милијарди кубних метара гаса и 1.200 милиона тона гасног кондензата.

Лежишта у руском сектору Каспијског мора процењена су на више од милијарду тона нафте и на више од трилиона кубних метара гаса. У северном делу Каспијског мора, које административно припада Астрахањској области, у приобаљу и на малој дубини откривено је не само једно налазиште већ цела нафтна и гасна група налазишта, што је у руској пракси реткост и извесно ће убрзати поступак експлоатације нафтних залиха Каспија.

На територији области налази се јединствено слано језеро Баскунчак. Отуда се већ око сто година извлачи кухињска со, и основа је за добијање кухињске и техничке соли у Русији.

Блато језера Баскунчак по својим својствима истоветно је оном са Мртвог мора у Израелу, па тај регион има и перспективу у здравственом туризму.

У Астрахањској области запослено је 538.200 људи, што износи 50,4 % целокупног становништва.

Одличан географски положај условио је и посебан статус тог региона у оквиру Руске Федерације. Захваљујући излазу на Каспијско море, Астрахањска област игра важну улогу у систему међународних евроазијских транспортних коридора. Настављајући традицију великог Пута свиле, кроз територију тог региона Русије пролази међународни транспортни коридор Север–југ, који најкраћим путем повезује земље јужне и југоисточне Азије кроз територију Ирана, Каспијско море и Астрахањску област са централном Русијом и државама Европе. Тај коридор је три пута краћи за превоз међународних транзитних терета него пловидба кроз Суецки канал. За сада га користе Белорусија, Русија, Казахстан, Иран и Индија, а заинтересоване су и многе друге земље Азије и Европе, што ће у не тако далекој будућности дати нови импулс развоју Астрахањског транспортног чвора.

Поред тога, у функцији је и Волго-донски канал за директан излаз из Каспијског басена у Црно и Средоземно море, а преко Дунава и до земаља централне Европе.

Кроз Астрахањ пролази и међународни коридор Е-40 Запад–исток, који повезује Казахстан са Русијом и Украјином, а на територији области су у функцији и 2.222 километра железничких пруга.

Економску основу региона чине предузећа енергетског и машинског сектора, прехрамбене индустрије и производње грађевинског материјала. Знатан удео у економици имају хемијска и петрохемијска област, производња стакла, штампарска и медицинска грана привреде. Ту је и највеће у Европи сумпорно-гасокондензујуће налазиште за добијање природног гаса и рафинерија која се налази у систему „Газпрома“. Та рафинерија („Газпром добыча Астрахань“) даје 10% светске и 81% руске производње сумпора.

У току су геолошки радови на новим истраживањима налазишта нафте и гаса на дну руског дела Каспијског мора, али и на континенталним деловима на дубини 6.500–7.500 метара, тако да је за дуже време обезбеђено стабилно функционисање те гране привреде у Астрахањској области.

У региону постоји 15 бродоградилишта за изградњу најсавременијих прекоокеанских бродова, танкера и нафтних платформи.

Традиционално су развијени привредни риболов и прерада рибе. Око 30 квалитетних рибљих врста обитава у Каспијском мору и Волги, која се у њега улива. Нажалост, јединствена популација каспијских риба ( јесетра, моруна, звездаста моруна, шип, кечига ) прилично је страдала последњих година, тако да се увелико размишља о вештачком гајењу тих рибљих врста за комерцијалне сврхе.

У тој области највише се гаје ране сорте парадајза, а код кромпира је чак постигнут принос од 60-70 тона по хектару. Системи за заливање кап по кап постављени су на више од четири хиљаде хектара засада.

Астрахањска област је једна од ретких у Русији која не само што је очувала сточни фонд већ га је и увећала. У односу на 1999. годину, то повећање износи чак 40 %. Поред оваца, ту се гаје још коњи и камиле.

Спољнотрговинска размена Астрахањске области у 2009. години износила је 875,800.000 долара. Извезено је робе у вредности 455,200.000 долара (што је пад на 34,7 % у односу на 2008. годину), увезено 420,600.000 долара (раст од 209,9 % у односу на 2008. годину). Извоз је углавном био из области бродоградње и машинске индустрије, дрвопрерађивачке, рибље и индустрије стакла. Увожени су воће и поврће, опрема за машинску индустрију и бродоградилишта, црни метали. Главни трговински партнери Астрахањске области биле су 2009. године земље које се не граниче са Русијом, и њихов удео био је 73,4 одсто. Промет са Ираном је износио 19,4 %, са Казахстаном 14,4 одсто. Извоз у земље ЗНД износио је 131,400.000 долара, а увоз из њих 101,400.000 долара. Предузећа региона су трговала са партнерима из 75 земаља, извозила су у 37, а увозила из 61 земље.

Прошле године Астрахањ је посетило око 157.000 иностраних туриста и пословних људи, и тај број је из године у годину у благом, али сталном порасту. Јер помало заборављена, Астрахањска област је до деведесетих година била затворен регион за странце, а данас, као забрањено воће, мами својим непознатим чарима, привлачна и дарежљива и у туристичком и у пословном смислу. Једноставно – део је Русије који треба доживети, и уживати у свему ономе што нуди.

МУЗЕЈ ЛУБЕНИЦА

Једини Музеј лубеница у Русији отворен је 2006. године у граду Камизјаку. Представљена је историја гајења лубенице у јужном приобаљу Волге, која сеже у далеки 13. век, када је то „необично воће“ први пут стигло до царске трпезе. Изложене су најпознатије сорте астрахањских лубеница, а посебан понос селекционара је „жута лубеница“, у боји јужног сунца. И све то, наравно, уз дегустацију на лицу места.

КАСПИЈСКА РУЖА

Главна атракција делте Волге је лотосов цвет, који ту још називају и каспијска ружа. У време цветања, које траје само три дана, он мења боју из јарко розе до скоро беле, а листови му достижу и до 80 сантиметара у пречнику. Историја тог реликвијског растиња овенчана је многобројним индијским, кинеским и вијетнамским легендама. Доба цветања, од краја јула до средине септембра, поклапа се са временом највећег броја туриста у делти Волге.

ВОЛГА

Током од 3.530 километара Волга представља најдужу реку Европе и једну од најдужих на свету. Слив Волге обухвата 574.000 километара водотокова. Делта Волге је највећа у Европи. Почиње 46 километара северно од Астрахања и прави 500 рукаваца, канала и речица. Због непрекидног снижавања нивоа Каспијског мора, површина Волгине делте за последњих 130 година порасла је девет пута. Годишње Волга донесе до Каспијског мора 215-224 кубних километра воде.

КАСПИЈСКО МОРЕ

Каспијско море највеће је на земљи језеро које није повезано са светским океаном.. Салинитет воде у њему је од 0,05% на ушћу Волге до 11-13% на југоистоку. Ниво му је за 28 метара нижи од нивоа светског океана. Површина му је 371.000 км², максимална дубина 1.025 метара. У њега се улива девет река, од којих су, поред Волге, веће Терек, Урал, Емба, Кура, Самур и Атрек.

Русији припада 695 километара обале Каспијског мора, Казахстану 2.320 километара, Туркменистану 1.200 километара, Ирану 724 километара и Азербејџану 955 километара.

КРАТКА БИОГРАФИЈА

Астрахањска област налази се на крајњем југоистоку европског дела Русије, у Прикаспијској низији јужног тока и делте Волге. Површина јој је 49.000 квадратних километара (Србија има 89.000 квадратних километара), са нешто више од милион становника. Област је део Јужног федералног округа, и на копну се граничи са Казахстаном, а по морској линији и са Азербејџаном, Ираном и Туркменистаном. Протеже се 120 километара са запада на исток, од Калмикије до Казахстана, и 375 километара правцем север– југ дуж тока Волге до њеног ушћа у Каспијско море. Поред обласног центра Астрахања, већи градови су Актубинск, Камизјак, Знаменск, Харабали и Нариманов, а у 11 обласних рејона налазе се 442 сеоска насеља.

Клима је ту оштра континентална, 70 % територије налази се у зони пустиње и полупустиње, а истовремено је више од десетине територије покривено слатком водом.

У Астрахањској области живи више од 100 националности, са око 20 конфесија. Најбројнији су Руси (70 %), затим Казахстанци (14 %) и Татари (7 %).

Од децембра 2004. године губернатор је Александр Александрович Жилкин.

Игор Гојковић

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.