Rusija Danas

ТОМСК – ГРАД ОД ЧИПКЕ

<<< Садржај

Септембра 1604. године руски војници градили су тврђаву на гребену планине која је касније названа Воскресенска. Испод планине текла је река Том у коју се кривудаво уливала брза Ушајка. По указу руског цара, изнад номадског насеља од шатора, јурти (јурта је округли шатор од ваљане вуне) растао је нови град Томск. Збијена дебла заривена у земљу окруживала су насеље као постројени војници. Тако је постепено настојало чудо које ће у каснијим вековима добити једноставан назив – дрвена архитектура Томска.

Тврђава је била омања, око сто сажења, нешто више од двеста метара у пречнику. До првих мразева у оквиру тврђаве саграђени су војводина дрвена кућа, полицијска станица, подруми за муницију и амбари за сено и жито. Током 1622. године изван зидина насеља основан је први манастир у граду, Успенски манастир, са Воскресењском црквом поред њега. Манастир није дуго трајао, док је дрвена црква, издржавши до краја 18. века, претворена у парохијску, и она даје име територији на којој је изникао град.

Обале Тома брзо су насељаване. Крајем 1620. године насеље на брду није могло да смести у себе све становнике. Зато 1630. године војвода кнез Петар Приклонски гради испод брда ново насеље и ограђује га зидовима тврђаве.

Дрвена грађевина траје један век, а затим неизбежно пропада услед кише снега и ветра, нарочито ватре. У историји руских градова чести су пожари у којима горе читави квартови. Такву судбину није избегао ни Томск. Прва тврђава и насеље изгорели су 1639. године. А 1648. године, после незапамћеног пожара, војвода Осип Шчербатиј гради на Вознесенској гори нову тврђаву са два паралелна зида од облица чији је међупростор засут земљом и камењем. Ова тврђава трајала је до 18. века а затим је била срушена јер је граница Руске царевине померена далеко на исток, до Великог океана. Током 17. и 18. века град је више пута мењао свој статус. Томск 1629. години постаје обласни центар, а 1708. приликом стварања Сибирске губерније преименован је у срески. Од 1726. године улази у састав Тобољске губерније. Најзад, 1804. године постаје губернијски град и у том статусу остаје све до 1924. године.

Рад губернијског архитекте

С побољшањем статуса повећавало се и благостање града који се налазио на раскршћу водених и сувоземних трговачких путева, тако да је постао један од највећих трговачких центара на истоку Руске државе. У читавом том периоду град је првенствено остао дрвен. Од дрвених грађевина из 18. века није остало скоро ништа.

Томск 1773. године добија свој први регулациони план с правоугаоном мрежом улица. Овај план замењен је 1830. године планом петроградског архитекте В. И. Гесте, у чијој основи је био систем лепезастог простирања улица. Урбанистички планови града предвиђали су регулисану изградњу појединих квартова: за једне је препоручивана изградња камених здања, за друге дрвених. Од краја 18. до средине 19. века град Томск се гради првенствено према „типским” пројектима прилагођеним домаћим условима. Са формирањем Губерније уводи се 1804. године дужност губернијског архитекте. Уместо некадашњег усавршавања традиционалног народног неимарства уводе се методи и стилови руског класицизма.

Строга регулација изградње није довела до естетског нивелисања. Типски пројекти из престоничких албума били су веома разноврсни, пружали су широк избор, али нису увек били у складу с локалним условима и традицијама. Тежња ка стварању новог стила натерала је архитекте да траже његов прототип у формама руске средњовековне архитектуре пре Петра Великог. Ова трагања највидљивије су се показала у коришћењу националних орнамената приликом обраде фасада. Овакво окретање наслеђу било је органскије и убедљивије на дрвеним грађевинама, него на каменим. Управо у том периоду постављају се основе томске кућне – декоративне резбарије које доносе заслужену славу дрвеном сибирском граду.

У резбареним украсима томских кула налазимо најразноврсније облике и мотиве обраде дрвета. Њен најранији вид је рељефна резбарија у равни, барељеф. Она је најчешће коришћена у обради углова и спојева брвана на фасадној равни зида. Основни мотив је имитација „стуба”. Тело „стуба” испресецано класичним профилима ствара необичну слику. Сваки део „стуба”, од профила до профила испуњава се биљним орнаментима. Између стубова првог и другог спрата (тачније приземља и првог спрата по нашој терминологији), на нивоу међуспратног појаса обично се налази изрезбарена ваза с лишћем, свећем или воћем. Упоредо с барељефном резбаријом међуспратни појасеви се често украшавају и својеврсним фризовима. Прозорски оквири се још увек украшавају доста скромно: омање гирланде (венци), розете, смештене су на горњем завршетку, то је сав њихов украс.

У периоду од 1880-1890. године декор постаје префињенији. Мења се однос између декорације и равни зида. То се углавном догађа на рачун повећања прозорских отвора који се богато украшавају решеткастом, рупичастом, резбаријом типа дрвене чипке. Ништа мање раскошно украшавају се и завршеци волумена - фронтони, карнизе, спојеви брвана. У то време почиње изградња кућа са неколико станова. Како зграда губи карактер сопственог дома, главни улаз се смешта у центар уличне фасаде. Улаз у зграду акцентира се дрвеном или металном настрешницом.

Сибирска Атина

Овакве зграде постојале су све потребније због изградње Томског универзитета, првог у Сибиру, као и зграде Управе за изградњу Сибирске железничке магистрале. Крајем 19. века Томск је већ стекао славу „Сибирске Атине”. Са отварањем Универзитета (1880) и Технолошког факултета (1899), друге високе школе у Сибиру, у град су почели да стижу научници, уметници и архитекте. Културни живот је процветао. Ниједна архитектонска струја није прошла мимо Томска. Све су се утиснуле у изглед његових зграда. Барометар архитектонске моде функционисао је доста прецизно, и ако смо раније могли констатовати „кашњење” стила (зграде у ампир стилу грађене су до 1860. године), сада од првих грађевина са новим „укусом”, како се тада говорило, до њихове појаве у Томску пролази врло мало времена. У Томску су радили или пројектовали за град чувене архитекте и инжињери: А.К. Бруни, М.Г. Арнолд, Р.Р. Марфелд, К.К. Лигин, П.П. Наранович, В.Ф. Оржешко, А.Д. Крјачков, Ф.Ф. Гут, Т.Ј. Фишел, П.П. Фјодоровски…

Окретање руској старини, од декоративне резбарије засноване на националној орнаментици, до уздизања бајковитих вишеглавих кула чији се прототип налази у руској архитектури изградње дрвених палата из 17. века - све се то прецизно уклапа у оквире професионалних захтева времена.

Оставши у суштини традиционална у својој основи, изградња кућа од дрвета обогаћивала се новим пластичним изражајним формама. Није јој био туђ ни модернизам с почетка 20. века. У Томску се, као ретко у ком граду, могу срести дрвене зграде урађене у модерном стилу, које имају знатну уметничку вредност.

Једна од најкарактеристичнијих црта модернизма је посебан однос према материјалу, истицање његове естетске суштине. Мајстори који раде у том стилу одричу се раскошне резане орнаментике. Резбарени елементи присутни су само тамо где одговарају конструктивној логици зграде. Истовремено, уздижући утилитарност у ранг уметничког, мајстори модернизма се не одричу чисто ликовних средстава, уводећи у архитектуру стилизоване ликове риба, птица и других животиња. Значајно је да ови ликовни мотиви, улазећи у архитектуру модернизма, не потичу од античких и класичних образаца, већ из локалних традиција и средњовековне архитектуре Северне Европе.

Филигрански рад у дрвету

За остварење стилских особина модернизма било је потребно да дрводеље и столари буду виртуози у владању материјалом. Двогодишња занатска школа постојала је у Томску од 1833. године. На почетку 20. века у таквим разредима учило је стотинак људи. У њима су бесплатно предавали архитекте и сликари који су завршили високе школе у Петерсбургу и Москви.

Томск је 1924. године изгубио статус губернијског града. Центар губерније (касније области) постао је Новосибирск. Једине дрвене зграде од тог времена граде се на периферији и више личе на сеоске него на градске. Томск је 1944. године издвојен из Новосибирске области у самосталну територијалну јединицу. У послератним годинама скоро сасвим престаје изградња дрвених зграда и почиње индустријска изградња станова.

За последњих 50 година Томск се претворио у крупан индустријски, научни и културни центар западног Сибира. Али док је за првих двадесет година овог периода изглед центра града остао исти онакав какав је формиран крајем 1910. године, у последњих тридесетак година савремена се са периферије проширује до самог центра. Овај процес изнео је на светлост дана нови, раније непостојећи проблем очувања највреднијих грађевина, њихово прилагођавање и коришћење у савременим условима.

Неопходност очувања историјске архитектонске средине, а нарочито дрвених зграда, данас ни код кога не изазива сумњу. У тој архитектури су се оваплотили искуство и естетски идеали неколико генерација људи. Руси имају обичај да кажу: Томск је наша историја, наша култура.

У Томску су данас делови града с највреднијим историјским грађевинама издвојени у заштићене зоне у којима се строго регулише изградња савремених зграда. Поједини архитектонски споменици се изузимају из стамбеног фонда и предају друштвеним, културно-просветним и другим институцијама.

Дрво није вечно. Руши се дрвена конструкција, а да и не говоримо о архитектонском резбареном декору. Он нестаје први, пошто не игра само декоративну, него и конструкциону улогу. Оквири и карнизе имају заштитну функцију, они штите додирне шавове конструкције од киша и снега, ветра и врелих сунчевих зрака.

Велики уметник - народ увек ствара по законитостима лепог, а лепоту чини сврсисходном. Томска дрвена архитектура, укључујући и резбарски докор, представља неупоредиви уџбеник народног схватања лепог и корисног. Прошавши и сачувавши све етапе развоја, од архаичних грађевина 18. века до модерне, она је постала део историје домаће архитектуре исписане у дрвету, најдоступнијем и најдемократскијем грађевинском материјалу. Зато интересовање за дрвену архитектуру никад не престаје.

У Томску се брижљиво односе према јединственом наслеђу које имају. Архитекте рестауратори успешно „лече” болести древних здања. Уметност старих мајстора ће још дуго живети и радовати људе својим богатством.

Драгана Марковић

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.