ИНТЕРВЈУ : НЕНАД ПОПОВИЋ

<<< Садржај

NPopovic_S1

Постоје људи који долазе из одређених политичких структура и који постављају лажну тезу да ближа сарадња Србије са Русијом значи изолацију Србије од Европе. Они који тако мисле не познају довољно односе у савременој Европи. Данас свака европска земља машта да има што боље односе са Русијом. Погледајте само шта раде западне компаније. Све оне се оријентишу на руско тржиште. Оно чиме се „критичари“ баве није економија него квазиполитика. Дај боже да код нас уђу све америчке, све европске и све руске компаније, али проблем је што код нас мало ко долази.

Ненад Поповић је један од најуспешнијих српских привредника. Његова каријера и активности у Русији и Србији учиниле су га једном од најдинамичнијих личности на привредној, политичкој и културној сцени Србије. У Русији ради више од двадесет година. За то време успео је да створи једну од најмоћнијих европских електроенергетских компанија, чији је председник, систем АБС Електро у чијем саставу ради десет фабрика у Русији и шест у Србији. Рођен је 1966. године у Тузли, а дипломирао је на Машинском факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Економском факултету Московског државног универзитета Ломоносов, где је већ дуги низ година и професор на предмету Основе глобалних корпорација. Аутор је осам књига и преко 40 научних радова из области економије. У Србији је обављао дужности потпредседника Координационог центра Србије за Косово и Метохију, водио је Економски тим за Косово и Метохију и југ Србије. Такође, био је и потпредседник кошаркашког клуба Партизан и председник фудбалског клуба Партизан. Потпредседник је Демократске странке Србије. Носилац је више одликовања Српске и Руске православне цркве и једног од највиших одликовања које руска држава додељује – ордена Пријатељства – који се додељује страним држављанима за изузетан допринос у унапређивању пријатељства и сарадње међу народима. Недавно је објавио књигу „Спољнотрговински односи и перспективе привредне сарадње Руске Федерације и Републике Србије“, прву студију те врсте и код нас и у Русији.

NPopovic_S2Својом најновијом књигом сврстали сте се и у ред ретких теоретичара који се баве спољнотрговинским односима Србије и Русије. Који су разлози за објављивање овакве монографије? - Већ дуги низ година предајем на Економском факултету Универзитета Ломоносов и ова књига садржи низ чињеница и анализа које желим да пренесем студентима. Са друге стране, осећао сам и моралну одговорност да, после двадесет година проведених у Русији, оставим иза себе једну публикацију која би, само једним делом, могла читаоцима да приближи концепте и праксу које се примењују у домену спољне трговине у развијеним земљама, а на примеру сарадње Руске федерације и Србије. Такође, коришћена су искуства многих европских земаља које, дуги низ година, имају успешне економске односе са Русијом, поготово после 1990. године. Мислим да у савременом свету, а поготово у Европи, у последњих сто година нигде није за тако кратак период извршена толика промена на економском плану као што је то урађено у Русији. Само пре двадесет година, то је било потпуно другачије тржиште. Оно је, између 1917. и 1990. године бележило велике успехе, али и неуспехе. У периоду шездесетих и седамдесетих година, совјетска привреда ређа велике успехе, а осамдесетих година, улази у период стагнације. Невероватан развој тржишта од 1990. до велике кризе 17. августа 1998. године после које се Русија окренула домаћој привреди и фантастичан успон економије после доласка Владимира Путина на власт, заједно са проблемима који постоје у транзицији, показују изванредан потенцијал тог тржишта. С друге стране, карактеристичан је изузетан успех српске привреде до 1990. године на руском тржишту, пад позиција српске привреде на истом тржишту после 1990. и врло мали обим сарадње у 21. веку. Поготово у односу на потенцијале. Зато и треба да постоје овакве књиге, које нуде путоказ којим се анализира прошлост, данашња ситуација, сагледавају се перспективе и дају 32 предлози за будућу сарадњу. Јер, сигурно је да Русија и Србија имају огроман потенцијал у даљој међусобној спољнотрговинској размени у интересу обеју страна. Како су изгледали српско – руски спољнотрговински односи током историје? У коликој мери је политика обеју страна утицала на економску сарадњу? Можемо ли да очекујемо да, у данашње време политика наших држава допринесе унапређењу економских односа? - Први документи који говоре о трговинским односима Србије и Русије датирају из 15. века, када су први трговци путовали из Србије у Русију и обрнуто. Међутим, можемо рећи да је значајна трговинска сарадња успостављена у другој половини 19. века. Први кредит, Србија је од Русије добила 1867. године, а 1890. године одобрен је први репрограм тог дуга. Очигледно, Србија има дугу традицију репрограма кредитних обавеза. Русија нам је, наравно увек излазила у сусрет. Овај кредит подигнут је у циљу изградње железнице од Радујеваца до Ниша. На тај начин покренуте су инвестиције у железнице. Руском Црноморском бродарском друштву дате су повластице како би се саобраћај Дунавом учинио што повољнијим за српски извоз. Највећи интензитет, српско- руска трговинска сарадња добија после Другог светског рата. СССР је био најзначајнији спољнотрговински партнер бивше Југославије и Србије, како на увозној, тако и на извозној страни. До средине осамдесетих година, Србија, односно Југославија, имале су суфицит у трговинској размени са СССР-ом. Извозили смо претежно готове производе – шине, намештај, текстил, хемијске производе, обућу... Српски грађевинари радили су најзначајније објекте у Русији. Треба бити врло искрен и рећи да је то највећим делом била добра воља руске стране. Ми смо у то време имали изванредну сарадњу са Русијом. Србија и Југославија биле су нека врста излаза на запад за руске привреднике. За све производе које смо извозили у Русију, који су били доброг квалитета, добијали смо берзанске производе – нафту, гас, обојене метале, црне метале, угаљ. Била је то изузетно динамична сарадња. Обрт гиганата југословенске привреде, Генекса, Инекса, Прогреса и других у једном тренутку је зависио седамдесет до осамдесет процената од сарадње са СССР-ом. Југословенска и српска привреда, можемо слободно рећи, подигнуте су на сарадњи са СССР-ом. Како бисте оценили данашње стање наших спољнотрговинских веза са Русијом? - Србија са Русијом има најбољи економски споразум који једна земља може да има, али потенцијал тог споразума није довољно искоришћен. Користи се, можда, свега 5% укупног потенцијала. Србија, уколико жели да напредује мора да промени концепт своје привреде, али мора да промени и начин продора на руско тржиште, јер од промена 1990. године, поготово од промена 2000. године, то тржиште је потпуно различито у односу на претходне периоде. Економску сарадњу Србије и Русије оценио бих као добру и са пуно простора за будући развој. Ми смо имали раст робне размене, са изузетком 2009. која је била рецесивна у целој Европи. Међутим, то је далеко од потенцијала којима обе земље располажу. Размена је 2008. године достигла 4 милијарде долара, а сада је, после делимичног опоравка 2,7 милијрди. Имамо констатно присутан дефицит на српској страни, јер из Русије увозимо енергенте. Уколико жели да напредује, Србија мора да промени модел развоја привреде – мора да се реиндустријализује и усвоји извозну стратегију. Извозна стратегија подразумева усвајање стратегије спољнотрговинске сарадње и изградњу институција за подршку извозу. Да бисмо извозили у Русију, морамо више да производимо. То је можда кључна ставка која је важна за српску привреду. Грађевинска индустрија има јако велики потенцијал али сигурно је да ће ова и следећа година бити мало теже, јер прво морају да се покрену остали сектори привреде да би се и грађевинарство покренуло. Пошто се руска привреда покренула, очекујем да се покрене и грађевински сектор. Тамо и даље раде неке српске компаније, у том сектору смо постигли велике успехе у последњих тридесет година и оно што је важно јесте да тамо ради велики број наших малих предузећа. Много је таквих фирми са по двадесет до тридесет радника које раде на мањим пројектима. Пољопривреда је изузетно важна грана за будућу сарадњу. Не видим је искључиво у форми директног извоза. Оно где видим потенцијал за сарадњу јесте привлачење инвеститора из Русије у пољопривредни сектор Србије као основу за будуће инвестиције и много дубљу сарадњу у овом сектору. Када већ говоримо о пољопривреди, морам рећи да проблем српске пољопривреде лежи у количинама и степену финализације производа. Неопходне су нам инвестиције у овом сектору, а ја их видим у доласку руских инвеститора са једне стране, а са друге у доласку европских инвеститора из овог сектора који су заинтересовани за извоз у Русију. Такође, постоји изванредан потенцијал у електроенергетици, пре свега у електроенергетској опреми која може да се извози у Русију, у саобраћају, пре свега коришћењем Дунава, у туризму, кроѕ промовисање бања, планина, верског туризма. Оно што је нама потребно је да осмислимо добру стратегију будућих економских односа са Русијом. То видим у стратешким партнерствима као што су партнерство НИС-а и Гаспромњефта, или Јужни ток. Нама су потребни руски стратешки партнери. Шта треба да ураде Србија и Русија како бисмо унапредили трговинске односе? - Мислим да Србија треба својим привредницима да пружи конкретне мере подршке. Таква мера је, на пример, оснивање извозне банке за подршку нашим привредницима. Држава би могла да организује привреднике преко неких заједничких облика удруживања – да им обезбеди да бесплатно учествују на сајмовима, јер су сајамски простори у Русији јако скупи. Да им плати пропагандни материјал. То раде Француска, Немачка, Белгија, Аустрија, Чешка, Словачка. И не само у Москви већ и у регионима. Српске власти треба да се што више оријентишу на регионе и на сарадњу са њима. Мислим да је ту улога државе велика.

Какве су перспективе доласка великих руских инвеститора у Србију, и српских инвеститора у Русију? - Пројекти као што су изградња електрана, гасификација, изградња железнице и тунела прилика су за долазак великих руских компанија у Србију. Требало би понудити конкретне подстицаје у тим пројектима, имајући у виду чињеницу да су многе велике компаније у државном власништву. Одобрени кредит од милијарду долара је добра основа за сарадњу наших и руских компанија које дођу у Србију да раде на тим пројектима. Српске компаније најбрже могу да се позиционирају на руском тржишту кроз стратешко партнерство са руским компанијама. Не можете ићи на тржиште САД или Немачке, а да немате америчког или немачког стратешког партнера. Свим привредницима бих предложио стратешко партерство са руским компанијама на руском тржишту. Верујем да нам је, ако следимо овакав концепт, сигурнији приступ руском тржишту, него да свако самостално наступа. Верујем и у долазак руских компанија у Србију, јер и поред тога што имају своје велико тржиште, тржиште Србије за њих може да буде веома интересантно. Србија има изванредну стратешку позицију у логистичком смислу према Европи, а са друге стране имамо са Русијом Споразум о слободној трговини, тако да је руским привредницима потпуно све једно да ли робу призводе у Србији или на Далеком истоку. На који начин спољнотрговинска сарадња може имати политичких импликација на позицију Србије, јер противници интензивне српско– руске привредне сарадње сматрају да је долазак руских инвеститора у Србију нека врста „окупације“? Мислим, пре свега, на нашу позицију поводом АП Косова и Метохије, али и на друга питања. - Постоје људи који долазе из одређених политичких структура и који постављају лажну тезу да ближа сарадња Србије са Русијом значи изолацију Србије од Европе. Они који тако мисле не познају довољно односе у савременој Европи. Данас свака европска земља машта да има што боље односе са Русијом. Погледаајте само шта раде западне компаније. Све оне се оријентишу на руско тржиште и ту је одговор на сва питања. Оно чиме се „критичари“ баве није економија него квазиполитика. Дај боже да код нас уђу све америчке, све европске и све руске компаније, али проблем је што код нас мало ко долази. Ако се сећате тог толико спомињаног гасно- нафтног споразума, њему су се противили искључиво политички кругови који су радили за јасно одређене интересе неких других земаља. Мени је тешко да схватим да државници у некој земљи не раде за интересе своје, већ за интересе неке друге земље. Па српски интерес је пре свега да на наше тржиште уђе Гаспромнафта, која је произвођач нафте, а не неки трговац или посредник. Видећете, време ће показати да је то најбољи економски споразум који је нека влада потписала јер нам гарантује дугорочне економске погодности, а са друге стране гарантује нам енергетску безбедност. Енергетска безбедност је један од кључних елемената у безбедности сваке земље. Желео бих да додам да ће се број нафтних компанија у Европи, то су оцене свих аналитичара, смањити и да ће на европском тржишту у следећих десетак година постојати не више од 4-5 компанија од којих ће свака бити у рукама америчких, европских или руских компанија које имају своје изворе нафте. Јужни и Северни ток су највећи руско- европски пројекти у историји који ће још више учврстити међусобне односе Русије и Европе. И Немачка је трпела притиске због изградње Северног тока, али Немачка је имала свој јасан интерес. Тако би и ми требало да гледамо наш интерес. Тако раде и Француска и Немачка и САД. Сматрам да економска сарадња са Русијом може само да побољша нашу позицију око Косова и Метохије, али и да нас приближи Европи. Пример за то је Јужни ток – Србија је једина учесница у том пројекту која није чланица ЕУ. Сигуран сам да ће Европа много више водити рачуна о о односима са Србијом када будемо имали Јужни ток. Које су специфичности руског тржишта? По чему се разликују тржишта Москве и Петрограда од тржишта других региона? Да ли би наши привредници требало да се више оријентишу према регионима или према престоници? Који су региони најперспективнији за привредну сарадњу са Србијом? - Тржишта Петрограда и Москве спадају у најразвијенија у свету, али ту је и конкуренција највећа. Мислим да би, пошто у Русији постоји државна стратегија равномерног регионалног развоја, српска привреда могла да користи све позитивне елементе те стратегије и погодности које обезбеђује систем подстицања инвестиција у руским регионима, уколико су заинтересовани за инвестиције. Уколико су заинтересовани само за пласман својих роба, пре свега треба ићи у руске регионе а међу регионима за које сматрам да су најперспективнији издвојио бих Иркутск, Јекатернбург, Новосибирск, Краснодар са Сочијем, где ће се одржати зимске олимпијске игре 2014, Казањ као место где ће се одржати следећа Универзијада. Осим пласмана, треба константно улагати у развој и маркетинг, уз чврсту опредељеност и дугорочну стратегију јер не постоји шанса да се на руском тржишту нешто уради у кратком року. Мислим да у Србији постоји заблуда да наши политичари треба искључиво да се сусрећу са председником или премијером Русије. Сусрети те врсте могу да буду додатни подстицај развоју односа. Али српски политичари морају да се срећу и са губернаторима. Краснојарски крај је територијално већи од Европе. Па зар није тај губернатор пандан нашем премијеру? Зар не би требало да се наш премијер макар пет пута годишње сретне са њим и другим губернаторима, уколико жели да помогне српској привреди? Шта бисте саветовали српским привредницима који почињу сарадњу са Русијом? - Великим компанијама препоручио бих да се окрену регионима, јер је московско тржиште преплављено конкуренцијом. Морају да нађу стратешког партнера у Русији који ће им бити улазница на руско тржиште. Средња и мала предузећа треба да се ослоне на помоћ државе. Као пример навешћу Аустрију у чијој Привредној комори, у делу који сарађује са Русијом ради више од 150 људи. Од тога се њих 100 налази у Русији, али не у Москви, него у регионима. Остали се баве руским тржиштем у Привредној комори у Бечу. То је пример колико Аустрија жели да продре на то тржиште у свим секторима економије. Неће нико привредницима да донесе посао, али држава може да створи амбијент за то. Неке претходне власти учиниле су много. Споразум о слободној трговини датира из давних времена и то је права улога државе – дала је привредницима највећу могућу погодност. Друга погодност је гасно- нафтни споразум. Треће је увођење безвизног режима који је омогућио слободно путовање наших грађана у Русију и обратно. Шта очекујете од Путинове посете Србији? - Још јачи развој привредне сарадње, потврђивање свих политичких елемената који су везали Србију и Русију последњих 10 година, пре свега потврђивање заједничког става по питању Косова и Метохије. Наравно, резултати те сарадње зависиће од жеље и могућности српске државе и привреде да одговоре на изазове које пред нас поставља захтевно руско тржиште, али сигурно је да са руске стране постоји изванредно добра воља, чији је доказ Споразум о слободној трговини који у свету једино има Србија. Потврда те воље је и чињеница да је пре кратког времена у посети Србији био председник Русије, а сада долази премијер Путин.

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.