Rusija Danas

ИНТЕРВЈУ : МИХАИЛ СЛИПЕНЧУК

<<< Садржај

MSlipencuk_S1

Сматрам да је у послу, као и у животу, важно да испуниш оно о чему говориш. Ми смо потпуно отворени и поштени према својим партнерима и клијентима. Увек им пружамо могућност избора и стремимо ка томе да постану богатији и успешнији. То је наш принцип. Ми имамо незванични слоган: „углед је рентабилан“, односно, добар углед доноси већу добит. А наш званични слоган гласи: „Путеви су различити, али је правац један“.

Михаил Викторович Слипенчук, власник Инвестиционо финансијске компаније „Метропол“, и већ четири године компаније „Путник“, човек који на листи милијардера магазина „Форбс“ заузима 127. место, поседује искуство човека који је током кризе 1998. године у једном моменту изгубио 24 милиона долара и остао дужан 3 милиона да би затим све то повратио, па чак још више зарадио. То искуство му је помогло да схвати суштину новца: „Ви себи можете задавати најтеже задатке и циљеве, али циљ не треба да буде новац. Новац је само универзално средство за постизање циљева.“ Један од циљева господина Слипенчука је да од агенције „Путник“ направи бренд који ће бити познат не само у Европи, већ у целом свету. Он нам је недавно, поводом отварања хотела Tulip In Putnik, говорио о корацима који воде ка том циљу. Компанија „Метропол“ је у хотел Tulip In Putnik инвестирала око 10 милиона евра. То је најкрупнија руска инвестиција у области туризма у Србији. Који су били основни аргументи за ову инвестицију, због чега сте донели такву одлуку? - Искрено, компанија „Метропол“ је у област туризма инвестирала више од 100 милиона евра. Осим куповине „Путника“ имали смо и много других инвестиција које су, засад, прошле непримећено. Мислим да је тај хотел први показатељ нашег рада на постјугословенском простору.

MSlipencuk_S2Инвестирали смо у „Путник“ зато што је „Метропол“ компанија која ствара. Када смо куповали хотел, имали смо две могућности: или да га продамо и зарадимо паре, или да га обновимо и оживимо и после тога, свакако, продамо. Ствари треба назвати правим именом: наш посао је управо такав. Ми улажемо новац у ризичне пројекте, од нуле стварамо нешто што је привлачно инвеститорима, а онда продајемо. Године 2007, када смо намеравали да овде започнемо посао, „Путник“ је славио 85. годишњицу. То је већ део историје једне земље, у овом случају Србије. Огроман број људи је радио у компанији, целе генерације су у „Путнику“ провеле свој радни век. Зато сам одлучио да сачувам име „Путник“ а желим да сачувам и ту компанију. „Путник“ се на неки начин неће бавити оним, чиме се раније бавио. Пре него што смо купили ову агенцију, она се бавила туризмом, и рентакаром. Ми смо све то продали, неке делове затворили, измирили сва дуговања. Одлучио сам да од „Путника“ направим компанију која ће се бавити хотелијерством. То ће бити компанија која ће имати некретнине којима ће управљати. Овде, у Београду, смо узели бренд Golden Tulip Hospitaliti Grup, један од десет највећих хотелских ланаца на свету. Читава екипа је наша. Тамо нема ни једног странца. У Црној Гори, на острву Свети Марко, управљаће сингапурска компанија. Хотелима на Копаонику и хотелом. „Адмирал“ у Црној Гори „Путник“ управља сам. Исти је случај са хотелом у Француској. Ми сада приступамо изградњи ланаца хотела у Русији, у Источном Сибиру, а и у Москви ћемо, вероватно, нешто градити. „Метрополове“ инвестиције, а имовина „Путникова“. То, вероватно, више неће бити српска компанија, већ међународни ланац хотела. Према томе се треба нормално односити. Хоћу од „Путника“ да направим бренд. Не само такав какав је он већ био – познат у целој Европи, већ познат у целом свету. Да ли је одлука да се инвестира у „Путник“ била донета само полазећи од пословних интереса или је дубље мотивисана, рецимо традицијом руско- српских односа? - Морам да вас разочарам. Првобитно никаквих руско- српских односа није било. Они су се појавили касније. На почетку сам једноставно хтео да купим острво за себе, за своју душу. Тада сам открио острво Свети Марко. Онда, када се водила жестока борба за компанију „Путник“, схватио сам да нисам био у праву. Острво у неком смислу треба да буде отворено за све заинтересоване. Тако се појавио нови концепт – скуп хотел са шест звездица за успешне и богате људе. Првобитно је то управљало интересима. Сва остала имовина коју смо добили уз „Путник“ била је у другом плану. Она је, на жалост, била у лошем стању. Било је много дугова, много обавеза које су настале пре него што је „Метропол“ купио „Путник“ и које је требало измирити. Много новца је отишло на исплату ових дугова. Судили смо се, судимо се и судићемо се да бисмо доказали да смо у праву. Од имовине коју смо добили најбољи је хотел Tulip In Putnik, чијем новом рођењу присуствујемо. Ту су још зграда у центру Београда, хотели на Копаонику и маса других објеката који, за сада, не раде.

MSlipencuk_S3Приличан део имовине „Путника“ расут је по земљама које су се отцепиле од Југославије. Постоје објекти у Хрватској, на Косову. Ми ћемо се судити и борити да „Путнику“ вратимо имовину која му припада. После неколико година искуства рада у Србији, да ли мислите да између српског и руског менталитета, начина мишљења и рада – постоје сличности? - Срби и Руси су једно племе, словенско. Зато би по логици ствари, ми требало да будемо слични. Међутим, ја сматрам да смо различити. Разлика је заснована на географском положају. Србија – то је централна Европа, а Русија је Азија. Запослени који раде у хотелу Tulip In Putnik, биће позвани у Русију да обучавају Русе како да правилно воде посао. Не бих хтео да ангажујем друге Европљане и не желим да запошљавам Московљане. Хоћу да Срби науче Русе да раде европски. То је тај део руско- српских односа за који кажете да се појавио касније. - На почетку, морам признати, нисам знао тачно шта је то Србија. Кад смо почели да сарађујемо, почели смо боље да се разумемо и да проналазимо заједнички језик. Која су Ваша очекивања од пројекта „Путник Београд“ и има ли нових планова везаних за Србију? - Менаџмент хотела очекује да ће уложена средства бити враћена за 8 до10 година. Рекао сам да то није исправно и удвостручио захтеве. Сада је изузетан тренутак. Нових, квалитетних и реновираних хотела у Београду нема. Сигуран сам да ће капацитети нашег хотела бити попуњени сто посто. У њему треба да буде бар двоструко више гостију. Следећи ову логику, надам се да ће се хотел исплатити за 4-5 година. Ми смо само власници „Путника“, немамо друге имовине. Тренутно размишљамо шта да радимо са објектом поред Градске скупштине. Мислио сам да га продам. Али цена која се за њега нуди није занимљива. Мислим да ћемо тамо да отворимо бутик- хотел. Очекујем да ће за тим бити потражње и од стране Владе Србије и од стране представника привреде, али и људи који долазе службено и хтели би да буду смештени у самом центру. То ће бити скуп хотел. Име које смо му дали, а надам се да неће бити промењено, је „Бајкал“. Тако бисмо нашу делатност на Бајкалу симболично спојили са Србијом. „Метропол“ је компанија која ће бити присутна у различитим земљама и регионима, а ми желимо да наше знање о Сибиру пренесемо овде у Србију. Шта је по Вама најбитније за углед тако успешне компаније као што је „Метропол“? Који је Ваш основни принцип у пословању? - Сматрам да је у послу, као и у животу, битно да радиш оно што говориш. Ми смо потпуно поштени и отворени према својим клијентима и партнерима. Увек им пружамо могућност избора и стремимо ка томе да постану богатији и успешнији. Ако су нам клијенти и партнери богати и успешни, онда и ми сами постајемо богатији и успешнији. Такав је наш принцип. Ми имамо незванични слоган: „углед је рентабилан“, односно, добар углед доноси већу добит. А наш званични слоган гласи: „Путеви су различити, али је правац један“.

MSlipencuk_S4Кажу да новац мења људе. Чини се да се Ви нисте променили. Како се одупирете притиску власти и новца? - Новац мења људе и то изразито. Својим очима сам то видео. Хвала богу, мене је то заобишло. Може вам се учинити чудним, али мене је од тога спасла криза из 1998. године. До тада сам зарадио веома много новца, више од 24 милиона долара, а онда сам једног дана све то изгубио, чак сам остао дужан 3 милиона долара. На својој кожи сам осетио бездан, а човек који је осетио бездан има јасан систем вредности. Код људи не ценим дебљину новчаника, већ постојање људских особина као што су то доброта, часност, искреност. Једноставно, ја знам како можеш да будеш веома богат, а затим много сиромашан, и то за веома кратко време. Зато не вреднујем људе на тај начин. Што се тиче утицаја државе на пословање и богатство, данас када се десила финансијска и економска криза, у читавом свету дошло је до драстичне прерасподеле имовине. Приватни бизнис се смањио, а државни се повећао. У суштини, тренутно се у читавом свету развија државни капитализам. То је лоше, јер је држава неефикасни поседник. Једини излаз из овакве ситуације је државно- приватно партнерство. Видећемо шта ће од тога испасти. У сваком случају, данас је у Србији ситуација веома тешка, 20% је незапослених, мала и средња предузећа су умрла, велика предузећа су постала средња и углавном држава на својим плећима вуче сав терет. У Русији је потпуно исто. Зато сматрам да је у ближој будућности државно- приватни сектор једино ефикасно решење за све. Важно је да се држава не навикава на то да је она дугорочни власник. Чим се то деси опет ћемо се вратити у социјализам. У овом случају циљ државе је заштита грађана. Али за тржишну економију то је неефикасан начин управљања. Сваки човек има свој систем вредности. Шта су за Вас највише вредности у животу? - За сваког мушкарца на првом месту треба да буде посао, на другом породица. Не обрнуто. А за жене је управо обрнуто. Животи сваког од нас се разликују.

MSlipencuk_S5Шта је то што је одредило Ваш живот, што га је учинило баш оваквим какав јесте? - За мене је важан догађај био упис на Географски факултет на Московском државном универзитету. Ја сам из Сибира, и у Москву сам дошао први пут када сам уписивао МГУ. Било је компликовано, али сам успео. И сматрам да је то за мене био битан, одлучујући моменат. Ако узмемо још ранији период, онда је то моје бављење пливањем. То је, такође, било тешко. Код нас у школу су дошли тренери да бирају пливаче међу првацима. Све су изабрали, а мене су изоставили. Веома сам се растужио. После тога сам постао шампион Сибира у пливању, а она деца коју су првобитно изабрали су се расула. За мене је важно и то што сам у војсци био официр. То је веома изменило мој живот. Научио сам нешто што је веома важно у мом послу – како издавати наређења. То није једноставно. Чини се да људи који умеју да командују стичу неку предност. Заправо, они носе огромну одговорност. Свако наређење је, у суштини, преузимање одговорности за другог човека. После повратка из војске и започетог бизниса, многа правила и захтеве који су постојали у војсци почео сам да примењујем у компанији. Ја у компанији веома ретко наређујем, чешће молим. Али моји сарадници знају да је моја молба равна наређењу. Наш чувени редитељ Емир Кустурица каже да демократија и војска не иду заједно. - Ја то називам демократским централизмом. Код нас у „Ме трополу“ демократија постоји до тренутка доношења одлуке. Сваки сарадник у компанији има право да понуди своје мишљење на разматрање. Али ако је одлука донета, без обзира на то да ли се она неком свиђа или не, сви су дужни да је из вршавају. До доношења одлуке сви говоре шта имају, а после тога извршавају. Ако неко не извршава постављене захтеве, демократски процес се наставља, а зове се: дај от каз и слободно иди. На пример, током кризе 2008. године код нас су плате биле дупло смањене, а било је и от каза. Рекао сам: „Народе, молим вас да дате отказ. Ако неко нечим није задовољан, нека потпише решење и слободан је.“ Каквом Ви видите данашњу Русију? - Кинези кажу: „Не дај Б оже да живимо у време промена“. А ја се поносим тиме што живим у периоду промена, зато што сам у свом животу искусио све: и комунизам и социјализам и капитализам, и када се држава бави социјалним пројектима и кад се њима не бави. Једноставно ми је за нимљиво. Сматрам да живимо у богатом времену. Живот у данашњој Русији је живот у времену великих могућности. На жалост, старији људи и они који нису могли да промене начин размишљања нису имали среће. Деца која су се р одила током деведесетих, такође нису имала среће. Они нису имали могућност да им се у сади систем вредности Совјетског Савеза. Они просто немају будућност, не знају због чега живе. Из неког разлога многи мисле да живе због новца. Тако је испало. Али мислим да ће већ моје дете и деца наше генерације добити правилно васпитање – све оно нај боље што је било у идеологији Совјетског Савеза и савремене могућности развоја. Они ће бити срећни.

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.