Rusija Danas

ТЕМА БРОЈА : ЈУЖНИ ТОК

<<< Садржај

200_Juzni_tok

ГРАДЊОМ ЈУЖНОГ ТОКА У СРБИЈИ ЋЕ БИТИ УПОСЛЕНО ВИШЕ ОД 2.000 ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА. ХТЕЛЕ ТО ДА ПРИЗНАЈУ ИЛИ НЕ, ТЕК ГЛАВНИ РАЗЛОГ ПРИКЉУЧЕЊУ ОВОМ ГАСОВОДУ НАЈВЕЋЕГ БРОЈА ЗЕМАЉА ЈЕ ЖЕЉА ДА ИЗ РУСИЈЕ ДОБИЈАЈУ ШТО ЈЕФТИНИЈИ ГАС.

Историјска шанса Србије да дугорочно реши питање снабдевање гасом (говори се о периоду од 30 до 50 година) из различитих праваца лежи управо у градњи магистралног гасовода Јужни ток којим плави енергент из Русије ка Европи треба да потече 2015. године. Гас би се из Новоросијска из Русије транспортовао испод Црног мора и преко Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије, Италије, Француске… Студија изводљивости за Србију је прва завршена, а очекује се да ће општа студија за цео „Јужни ток“ бити готова до августа, потврдио је директор Сектора за управљање пројектима у „Гаспрому“ Леонид Чугунов.
Руски гасни гигант ,,Гаспром" завршава припрему комбиноване студије техничко-економске основаности пројекта изградње гасовода ,,Јужни ток", изјавио је начелник за спољноекономска питања у ,,Гаспрому" Павел Одеров.
План предвиђа да пројекти за све земље буду готови до 2012. године, с тим што постоји могућност, да се у пројекат до тада укључе још неке земље, као што је недавно био случај с Француском, а потом, у априлу са Немачком, када је потписан Меморандум о намерама с компанијом БАСФ, у чијем саставу је Винтершал. У складу са документом, Винтершал ће добити 15 одсто у пројекту, на рачун Енија, а Гаспром ће сачувати својих 50 одсто, чак и при уласку нових компанија.
Инвестиција немачке компаније процењују се на две милијарде евра. Чини се, међутим, да је од овога много важнија политичка подршка Немачке за градњу „Јужног тока“ тим пре што је позната жеља дела европске јавности да се ограничи зависност Европе од дотока руског гаса, кроз градњу гасовода Набуко које заговорају САД. Не треба пренебрегнути ни чињеницу да је Немачка с Гаспромом већ заједнички
градила гасовод „Северни ток“, те да Немци не одустају тек тако од руског енергента, али и гиганта Гаспрома.

ПОДВОДНА ДЕОНИЦА

Пројекат ,,Јужни ток” Русија реализује у циљу диверсификације маршрута испорука природног гаса европским потрошачима и предвиђа изградњу гасовода по дну Црног мора у земље јужне и централне Европе. Како се претпоставља, гасовод ,,Јужни ток” ће се састојати од четири линије капацитета 15,57 милијарди кубних метара годишње.
Прва линија гасовода би требало да се пусти у рад до 30. децембра 2015. године, а даље се планира пуштање у рад по једне линије годишње, с тим што је постизање пуног капацитета од 63 милијарди кубних метара предвиђено за 2018. годину. Вредност изградње подводне деонице гасовода од руске компресорске станице ,,Распадскаја” до бугарске обале износиће оријентационо око 15,5 милијарди евра.
Студије изводљивости гасовода завршиле су осим Србије, и Словенија, Аустрија, Хрватска и Румунија. За потребе реализације копненог дела пројекта, Русија је потписала међудржавне споразуме са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом а тренутно се разматрају три варијанте транспорта гаса рва маршрута је Бугарска-Србија-Мађарска-Аустрија-Италија, друга је Бугарска-Србија-Мађарска-Словенија-Италија и трећа је Грчка- југ Италије.

ЏЕНТЛМЕНСКА ПОНУДА

Хтеле то да признају или не, тек главни разлог прикључењу гасоводу „Јужни ток“ највећег броја земаља су жеље и очекивање да из Русије добијају што јефтинији гас. Немачки партнер јавно признаје да улази у пројекат рачунајући на ниже цене при даљим испорукама гаса.
Изградњом овог гасовода Србија истовремено постаје и гасно енергетско чвориште на Балкану и транзитна земља која не да ће само обезбедити довољне количине гаса за индустрију и становништво, већ и убирати таксу од транзита, а уз то покренути грађевинску индустрију и инфраструткуру и упослити још око 2.000 нових радника. Иначе, постоји џентлменски договор Србије са руским партнерима да домаћа грађевинска оператива изводи све радове које буде могла.
Оливер Дулић, министар за просторно планирање и рударство, потврдио је да је „Јужни ток“ пројекат у коме ће Србија искористити своју стратешку позицију и у који ће бити инвестирано више од милијарду евра. Истровремено ће то бити прилика за запошљавање више од 2.000 грађевинских радника. Србија очекује годишњи приход до пола милијарде евра од транзитних такси за гасовод. Укупан пројекат ће Србију коштати од 1,3 до 1,5 милијарди евра, а новац би требало да буде
обезбеђен кредитима банака које препознају значај и исплативост градње гасовода једног од најмодернијих система снабдевања овим енергентом будућности.
„Ово су пројекти који привлаче банке зато што су дугорочни. Финансијске институције више воле да уложе у такав пројекат него у, на пример, ресторан. Када постоје велике резерве гаса, са једне стране, и велико тржиште, на другој страни, за банке је то више него привлачан бизнис“, објаснио је и Чугунов.
Посебна важност градње „Јужног тока“ преко Србије је и покушај коначне реализације енергетске стратегије наше земље којом је предвиђена гасификација око 450.000 домаћинстава до 2015. године. Данас их је упола мање. Скупи прикључци за гас, и даље за већину домаћинстава скуп руски енергент (махом због високих маржи приватних дистрибутера и неодржавања гасоводне мреже због које гас цури, што се све плаћа крајњи потрошач), као и однос цене струје и гаса, где је електрична енергија и даље социјална категорија у Србији, главни су разлози због којих се у гасификацији Србије није далеко одмакло.

ЕНЕРГЕНТ БУДУЋНОСТИ

Градњом “Јужног тока” гас би и дефинитно за нас, као и за остатак Европе, требало да постане енергент будућности. У којој мери ће то успети, зависиће највише и од будуће државне енергетске стратегије и тога да ли желимо да поштујемо правила ЕУ и да Србија као потписница Енергетске заједнице смањи емисију штетних гасова коришћењем чисте енергије па и гаса, или ће уместо градње нових гасних електрана, постојеће енергане и даље радити на угаљ.
Најећи проблем гасификације Србије за сада има сам југ земље, где је притисак у цеви најнижи, а где због осирмашене привреде, затворене индустрије, становништво нема пара да плати прикључак за гас. Ако је веровати најавама које стижу и из ,,Србијагаса", главног учесника у градњи магистралног гасовода преко Србије, цене прикључка су већ сада ниже, а са повећаним количинама гаса које ће долазити из другог правца (дакла биће избегнуто плаћање транзита преко Мађарске и до шест пута скупље него што је то уобичајено) цена прикључка би требало да буде око 500 до 700 евра. До скоро је била готово два и по пута већа.
Статистика показује да ће до 2035. године расти потрошња гаса и струје, а смањиваће се коришћење нафте и угља - каже Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“. - У том периоду потрошња струје у Европи рашће седам одсто годишње, а потребе за гасом постајаће све веће. Зато не треба сумњати да ће бити постигнут договор између Русије и Европске уније, јер „Јужни ток“ је интересантан земљама југоисточне Европе, али и Немачкој, Француској и Италији.
Без обзира на то да ли ће се овом пројекту прикључити и Румунија, гасовод ће у Србију ући код Зајечара. С тим што постоје две варијанте за излазак у Мађарску, јер се још разматра да ли ће у Аустрију ићи директно или преко Словеније. Излаз би могао да буде код Бачког Брега или Хоргоша. У зависности од опције, дужина руте кроз Србију износиће од 397 до 411 километара, уз коју ће бити изграђене и две компресорске станице, недалеко од Смедерева и Сомбора. Из наше земље, „Јужни ток“ ће се рачвати према Хрватској и Босни.
Кроз планинске пределе у околини Зајечара проћи ће 74 километра гасовода. У овом делу, „Јужни ток“ наићи ће на сеизмичке зоне „7“ и „9“, али Гаспром има искуства са трусним подручјима на Карпатима где никада није било хаварије. Гасовод ће кроз Србију проћи више од 213 водених баријера, у шта су побројане реке и потоци, међу којима ће највеће препреке бити Дунав и Тиса. Када гасовод буде прелазио преко националних паркова, поштоваће се сви закони Србије који уређују ову област. Тако ће евентуална штета бити минимална.
Како се очекује, у децембру 2015. „Јужним током“ ће потећи 15 милијарди кубика гаса, а до 2020. године повећаваће се изградњом деоница под морем. Нове количине енергента које ће временом пристизати у Србију, омогућиће развијање националне гасне мреже. Зарада Србије у следећих неколико деценија могла би да буде четири милијарде евра, уз претпоставку да се у градњу укључи велики број младих стручњака, што значи и отварање великог броја нових радних места.
Иако се очекује да би директну корист од „Јужног тока“ Србија могла видети у у наплати транзитних такси, (у буџет би се по том основу слило најмање 250 милиона евра), а зарада би могла да износи и пола милијарде. Руски медији су почели да спекулишу да ће се приход Србије од транспорта гаса кретати између 80 и 100 милиона евра годишње, при испоруци од око 36 милијарди кубних метара. Они претпостављају
да ће се за 1.000 кубика, на 100 километара, плаћати од 1,7 до 2,2 долара, што би било најповољније за руски „Гаспром“. А уговор о гасоводу је склопљен на 30 година, са могућношћу продужавања. Држава ће, како најављују надлежни, ефикасно реаговати у процесу добијања грађевинских дозвола за изградњу „Јужног тока“.

ПОЛИТИЧКИ КАПИТАЛ

Кроз Србију ће пролазити највећи транзитни правац од Русије ка Европској унији, сваке године по 40 милијарди кубика гаса, што је готово две трећине садашњих потреба Европе, што је и велики политички капитал.
Не треба, међутим, превидети чињеницу да ће се тачни трошкови градње, израде пројеката, па и сама зарада од транзита знати тек пошто се утаначе сви детаљи који су још увек наведени само у студијама изводљивости, а која је такође подложна променама. Једна ствар мора бити јасна,( како Србији, која за разлику од неких других земаља преко којих ће ,,Јужни ток” проћи зависи од руског гаса чак 99 одсто), да ће коначан капацитет гасовода зависити не смо од потребе и жеље Србије да што више заради од транзитне таксе, већ искључиво и пре свега од рачунице коју буде извео ,,Гаспром", а који ће се на тржишту понашати економски. Гасовод се и гради да би се повукле резерве гаса за које је ,,Гаспром" платио истраживања, укључујући полагање цеви и њихово постављање испод Црног мора за шта не постоје никакве препреке с Турском, иако се о томе спекулисало.
Капацитет ће додатно зависити од укупне садашње, али и пројектоване потрошње гаса у наредних 30 година свих земаља преко којих ће ,,Јужни ток“ прећи. Јер, немогуће је да Гаспром у овом часу обећа Србији 50 милијарди кубика гаса ако нема крајњег потрошача који би примио сав тај гас.
Иако ни руски званичници не воле да их пореде, чињеница је да „Јужни ток“ има и те какве предност над „Набуком“, посебно пошто су му се прикључили и француски ЕДФ, чиме је привукао много више држава од свог потенцијалног конкурента. За Србију, али и остале транзитне земље, од суштинске важности мора бити јасна, званична стратегија развоја енергетике с посебним освтром на енергетску стабилност и безбедност. Како Србија још увек нема званичну државну енергетску стратегију, очекује се да ће ситуација бити извеснија по усвајању новог Закона о енергетици. Његовим усвајањем би се одагнала и најмања бојазан везана за реализацију овог великог пројекта, а с друге стране би се онемогућило доношење исхитрених одлука.
За познаваоце прилика „Јужни ток“ представља готово једини реални паневропски пројекат који ће у великој мери помоћи либерализацију и интеграцију на Балкану
Колико је посао озбиљан и колико се приближава почетку реализације потврђује и чињеница да је Србијагас са Гаспромом основао у Бечу заједничку фирму за градњу гасовода, а да се у Србији формира и ћерка фирме за градњу преко наше територији. Како Гаспром планира да се по изградњи „Јужног тока“ Србија комплетним количинама гаса снабдева управо преко овог правца, дакле, избегавањем плаћања такси Мађарима.
За потребе реализације копненог дела пројекта, Русија је потписала међудржавне споразуме са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.