Rusija Danas

ИНТЕРВЈУ : ГЕНАДИЈ ДМИТРЈАК

<<< Садржај

200_GDmitrjak

ДИРИГЕНТ ЈЕ КАО ПИЈАНИСТА ЧИЈЕ СУ СВЕ ДИРКЕ ОЖИВЕЛЕ, А ХОР НИЈЕ МЕХАНИЧКИ СПОЈ ПЕВАЧА, ВЕЋ СПОЈ ЉУДИ КОЈИ СУ ОБЈЕДИЊЕНИ МАГИЧНОМ ВОЉОМ ДИРИГЕНТА. НИЈЕДАН ДИКТАТОР НА СВЕТУ НЕ МОЖЕ ДА ДОБИЈЕ ТАКВО ПОТЧИЊАВАЊЕ КАО ШТО ТО МОЖЕ ДОБАР ДИРИГЕНТ. СВИ ПРАТЕ ПОКРЕТ ЊЕГОВИХ ОЧИЈУ. ГДЕ СЕ У УМЕТНОСТИ ИЛИ У ДРУШТВЕНОМ ЖИВОТУ ЉУДИ ТАКО ПРЕДАЈУ КАО МУЗИЧАРИ ДИРИГЕНТУ? ТО ПОСТОЈИ САМО У НАШОЈ ПРОФЕСИЈИ.

Неки од нас још памте Божићни концерт посвећен руским народним песмама, одржан на Коларцу, 10. јануара 2005. године. Тада је наступио руски диригент Генадиј Дмитрјак (1947), са својим хором Капела Московски Кремљ. Ипак, у ужим стручним круговима познато је и да је Дмитрјак знатно више био присутан код нас – пет година био је гост диригент на Духовној академији која се одржава у Студеници, у организацији Музичке омладине; спремао је концерт хора полазника и диригентске курсеве за наше младе студенте дириговања.

Његова радна биографија је разноврсна: као млади хорски и оперско-симфонијски диригент, стиче искуства у Московском државном камерном музичком театру, а затим на Куби формира камерни оркестар, којим наредне четири године диригује у Хавани. Вративши се у Русију, Генадиј Александрович водио је најпознатије музичке колективе – Московски академски камерни хор и Државни академски руски хор СССР.
У Русији стиче славу као творац, организатор и уметнички руководилац Капеле Московски Кремљ, ансамбла с којим је прошао око хиљаду концерата у дворцима Кремља и иностранству. Од 2004. године Дмитрјак диригује Државном академском хорском капелом Јурлова, ансамблом који је прошле године прославио 90-годишњицу свог постојања, са којим такође путује на светске турнеје. Дмитрјак има статус почасног уметника Руске Федерације, и са Капелом Московски Кремљ извео је нову верзију руске државне химне, а учествовао је и на инаугурацији Путина 2004. године.

Разговор који следи протицао је у паузама проба које су претходиле концерту којим је за ту прилику, оркестром и хором Генадија Дмитрјака – Капелом Јурлова – дириговао Јуриј Башмет.

Како разумете улогу диригента у уметничком ансамблу?

GDmitrijak_S1- Диригент мора умети све да ради – он организује свој хор, свој рад, припреме за пробе. Треба увек имати на уму да диригент нема свој инструмент као што то имају пијаниста, виолиниста. Он мора да створи тај хор. И када сачини свој колектив, он већ може да се сматра диригентом, јер је једна од основних функција – да буде организатор, што значи да он бира певаче, налази средства, простор за пробе. То је прво и основно. Даље, он мора да обједини све људе једном истом идејом која се налази у његовој свести и која му не да мира – ту су начин певања, стилистика. И зато пре изласка на сцену, тај човек, који носи највиши статус „диригент“,
мора да уради огроман посао, који је незамислив и пијанисти и виолинисти и певачу. Диригент ствара свој инструмент. Ако је виолину направио Страдивари, виолиниста учи да свира на њој. Али диригент практично тог „свог Страдиварија“ ствара сам, од чланова хора. Диригент је као пијаниста чије су све дирке оживеле, а хор није механички спој певача, већ спој људи који су обједињени магичном вољом диригента. Ниједан диктатор на свету не може да добије такво потчињавање као што то може добар диригент. Сви прате покрет његових очију. Где се у уметности или у друштвеном животу људи тако предају као музичари диригенту? То постоји само у нашој професији. Али то је тешко, и то магијско деловање поседују само малобројни.
За мој посао најважније је да проникнем у тајну композитора. Да схватим дело изнутра – шта је то замислио композитор када је написао неку мелодију, зашто ју је написао? И када мислим о томе, добијам невероватне могућности. У Великој сали Конзерваторијума извели смо Свеноћно бденије Рахмањинова. Знате, одавно познајем то дело, али ми се чини да сам у њега проникао тек сада.

У Србији постоји одсек за дириговање, а млади људи се тек после завршетка студија опредељују за врсту ансамбла који ће водити. У Русији постоје посебни одсеци за хорско, симфонијско, па чак и црквено дириговање... Шта чини њихове специфичности?

- Иако се чини да је то слично, постоје разлике рада диригента у оркестру и хору. Али сматрам да је корисно имати две специјалности – иако сам оријентисан на хорско дириговање, након завршетка Гњесинског института, уписао сам Московски конзерваторијум, одсек симфонијског дириговања. Зашто? Да бих могао да изводим дела у којима учествују и хор и оркестар – различита ораторијумска дела попут Stabat mater Росинија, Requiem-а Моцарта, Бахову Мису h-moll и да та дела објединим јединственом мишљу. Такође, обе специјалности помажу у раду са ансамблом. Рецимо, мој велики пријатељ Јуриј Башмет (виолиста и диригент Државног симфонијског оркестра Нова Русија) често се служи вокалним метафорама; а ја обрнуто, када радим са хором, често хорским певачима као пример наводим технику свирања виолине или кларинета. Трудим се да у хор уградим оркестарску извођачку технику. И, друго, да спроведем симфонијски начин мишљења. Симфонијско мишљење се одражава на фразе, музичке мисли... И у овоме ми искуство оркестарског диригента веома помаже, јер се тембралне могућности оркестра (могућности бојења тона) не могу упоредити са могућностима хора. Оркестарско размишљање у хору тако шири његове могућности, и чини његов звук симфонијским.

Какви треба да буду певачи с којима сарађујете?

GDmitrijak_S2- Чланови мојих хорова су професионални музичари, имају широко образовање, одлично владају својим инструментом (гласом), воле свој посао, и – ово је веома важно – добри су људи. Немам заједнички језик с лошим људима, који су стално нечим незадовољни и којима ништа није по вољи. Наравно, нису нам свима сређени животи, али лоши људи очекују од других да им реше све животне проблеме. За мене је важна отвореност човека – јасне, лепе очи. Леп човек је и добар човек, и то доприноси јединству колектива. Знате, у обе капеле сам успео да изаберем људе по том принципу: професионалац који влада својим гласом, познаје музичку литературу, разуме се у живот, философију. Имам паметне чланове, и сви имају по два образовања – хорски диригент и певач, виолончелиста и певач... Таква разноврсност нам свима помаже. И када гледам, када не диригујем – сви су они веома лепи људи, они се толико предају певању, и уживање ми је да радим с њима. Са свима сам у пријатељским односима, не издајем никаква наређења, сви знају када треба да дођу на пробу, и да не толеришем кашњење.

Какав је Ваш однос према музици и делите ли је на „руску“ и „страну“?

GDmitrijak_S3- Наравно, ја сам руски музичар, а за нас је руска музика, хорска или симфонијска – најважнија, самим тим што је она тако разноврсна. Имамо генијалне композиторе, почевши од Бортњанског, Березовског, ту су Глинка, Даргомишски, Чајковски, Рахмањинов, Римски-Корсаков... У којој земљи има још толико националних композитора који су оставили такво благо? Наравно, ми се залажемо за руску музику – посебно за руску православну музику, која последњих деценија свуда може да се чује. Руска духовна музика је за нас постала основа репертоара, васпитања. Ту су и руске народне песме. Наравно, на нашем репертоару има и дела западноевропске музике. Спремамо Велику мису c-moll, 30. марта смо извели Stabat Mater Росинија и Requiem Моцарта, a Војни реквијем Бритна ћемо ускоро певати.

Реците нам нешто о томе какви су Вам утисци о Србији?

- Поменуо сам своју љубав према руској православној музици, али када сам био у Србији, заволео сам и српске напеве. Занимљиво је да смо тако блиски народи, имамо изузетне песме.
Имао сам срећу да се божјом вољом појавим у манастиру Студеница, и то је много утицало на мене. Ти млади људи који певају на службама... То ме одушевљава. Увек сам срећан када одем тамо, и дубоко у свом срцу носим љубав према тој предивној земљи, православној, која нам је блиска по духу. Како је писао Љев Гумиљов, крсташки поход против православља никада се није ни прекидао. Зато осећам да на нас делује константни притисак – наше духовне вредности су другачије него на Западу. То није ни добро ни лоше – једноставно смо различити. Запад би желео да мислимо као они, али то није могуће. И зато волим што сам у Србији, јер тамо видим оно што постоји и у нашем народу – однос према Спаситељу, Богородици, светима. И то нас спаја.

<<< Садржај

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.