Rusija Danas

Банер

Русија Данас

БРОЈ 7-8 * ГОДИНА II

САДРЖАЈ:

 

ТЕМА БРОЈА : ЈУЖНИ ТОК - прочитајте цео чланак

Историјска шанса Србије да дугорочно реши питање снабдевање гасом (говори се о периоду од 30 до 50 година) из различитих праваца лежи управо у градњи магистралног гасовода Јужни ток којим плави енергент из Русије ка Европи треба да потече 2015. године. Гас би се из Новоросијска из Русије транспортовао испод Црног мора и преко Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије, Италије, Француске… Студија изводљивости за Србију је прва завршена, а очекује се да ће општа студија за цео „Јужни ток“ бити готова до августа, потврдио је директор Сектора за управљање пројектима у „Гаспрому“ Леонид Чугунов.


ИНТЕРВЈУ : АЛЕКСАНДАР МЕДВЕДЕВ - прочитајте цео чланак

Уверени смо да је овај пројекат, у овом облику и са предвиђеном продуктивношћу коју данас има, позван да одигра кључну улогу не само у обезбеђивању редовног снабдевања гасом, већ и у стварању еколошки безбедног европског енергетског комплекса.

 

ЛИЧНА КАРТА : РУСИЈА - ЗЕМЉА СА ВИШЕ ОД СТО НАРОДА - прочитајте цео чланак

Према попису становништва 2002. године у Русији је издвојено 180 националности. О националној припадности, у току пописа становништва и у складу са Уставом Руске Федерације, испитивано становништво се изјашњавало према личном опредељењу. Пописни радници су бележили тачно онако како су се испитивани становници изјашњавали. У попису је добијено више од 800 различитих варијанти одговора о националној припадности становништва. Једни од других одговори су се често разликовали само због разлика у дијалекту или због различитих локалних назива самих етничких група. Након обраде пописног материјала, одговори становништва о националној припадности били су систематизовани у 140 националности и, у оквиру њих, 40 етничких група. Даћемо преглед 23 најбројније националне групе са бројем становништва већим од 400 хиљада.

 

ДРУШТВО : ЈЕДНО ОД СЕДАМ ЧУДА РУСИЈЕ - прочитајте цео чланак

Укупан број припадника угро-финских народа је већи од 25 милиона, а више од три милиона данас живи на територији Русије. Најбројнији представници ове групе су Мађари (више од 14-15 милиона). Други по бројности народ су Финци (око пет милиона). Естонаца има око милион. Угро-финску групу у Русији чини 16 народа. Од њих пет има своје националне државе, а два народа националне територије. На територији Русије,према подацима пописа из 2002. године, живе: Мордвини (843.350 становника), Удмурти (636.906 становника), Маријци (604.298 становника), Коми Зирјани (293.406 становника), Коми Пермјаци (125.235 становника), Карели (93.344 становника), Вепси (8.240 становника), Ханти (28.678 становника), Манси (11.432 становника), Ижори (327 становника), Воти (73 становника), а такође и Финци, Мађари, Естонци, Саами, Сету, Ливонци.

 

ПОЛИТИКА : ШТА ЈЕ СРБИЈА РУСИЈИ, А ШТА РУСИЈА СРБИЈИ - прочитајте цео чланак

Историја српско-руских односа и веза је дуга, скоковита, комплексна. Испуњена деценијама и вековима блискости, нада, дубоких емоција, повремених неразумевања и нереалних очекивања, заједничких мука, патњи, потока проливене крви у борби за слободу и заједништво словенских народа. Почеци међусобног прожимања Русије и Србије датирају из далеког средњег века. Први контакти су били појединачни, стидљиви, заоденути велом духовности. Настанци самосталне српске средњовековне државе, аутокефалне цркве, писмености и духовности блиско су повезани са руским манастиром посвећеним Светом Пантелејмону на Светој Гори где је Свети Сава примио монашки постриг и започео свој, више него плодан рад уткан у темеље српске државности, духовности и националне културе. Сам положај Србије и географска удаљеност од Русије учинили су да те словенске земље током средњег века немају превише блиске везе.

СТАВ : ПРАВО НА ЗДРАВ РАЗУМ - прочитајте цео чланак

Почетком године су и Кинези оштро поручили Американцима да „тешко крше људска, грађанска и политичка права својих грађана и изазивају цивилне жртве у Ираку и Авганистану“. Фронт на којем је деценију и по стајала углавном усамљена Русија, постаје видљив и јасан у магли светских односа којима суверено и беспризорно тирдесетак година влада једна сила.
У Pax Americana читав свет је био талац „америчког националног интереса“. Да би одржали поредак својe моћи, систематски као ни једна сила пре у историји, Американци воде тотали пропагандни рат против остатка света.
Америка се после пада Берлинског зида „природно“ поставила као врховни судија у свему: прави табеле демократичности друштава у свету, одређује где има корупције и која је опасна, јавља шта су слободни медији, арбитрира чији су избори фер и демокрaтски, смењује или ликвидира неподобне владаоце, „оверава“ права тржишта и кори оне који се измичу њиховој мрежи, мери који су народи срећни...

 

МИРНИ - ДИЈАМАНТСКА ПРЕСТОНИЦА РУСИЈЕ

Читав парадокс је у томе што је Јакутија једно од најхладнијих места на свету, са оштром континенталном климом, коју одликују дуге зиме, када се температура спушта испод нуле (од 6,5 до 9 месеци годишње) и кратка летња раздобља. Република Саха је јединствена на северној полулопти, зато што максимални распон просечне температуре најхладнијег месеца – јануара и најтоплијег – јула износи 70-75°С.

 

ДУХОВНОСТ : СЕРГИЈЕВ ПОСАД

У Сергијевом посаду има око 300 монаха, школа иконописа, Духовна академија на којој су и осморица Срба. „То је део дуге традиције сарадње међу нашим сестринским црквама“, објашњава владика и присећа се како се априла 1999. у Београду молио заједно с патријархом руским Алексијем II и патријархом српским Павлом за мир. „Био је то велелепан призор.“
Најстарији, најважнији руски манастир и духовни центар Руске православне цркве Троицки сабор, или Тројице Сергијева Лавра налази се у граду Сергијев посед, око 70 км према североистоку од Москве, на путу за Јарослав. Манастир је подигнут у белом камену почетком 15. века на месту раније дрвене цркве. Основао га је 1345. године један од највећих руских светитеља св. Сергиј Радоњешки а велики допринос његовој изградњи дали су српски монаси са Косова, који су нашли уточиште у манастиру после битке на Косову пољу. Иконостас су осликавали чувени иконописци Андреј Рубљов и Данил Чорни. За тај иконостас Рубљов је насликао икону „Свете Тројице“ која се данас налази у Третјаковској галерији у Москви, а манастир се нада да ће у догледној будућности она бити враћена.

 

РЕПОРТАЖА : ПОВРАТАК ЕВРОПСКОГ БИЗОНА НА КАВКАЗ

1909. године Великокнежевском лову истекао је рок закупа територије од козачке војске са Кубана и донета је одлука да се између 135 станица (козачких села) подели војничко земљиште брдског појаса Кубанске области за потребе дрвне индустрије и лова, као и за испашу. Оваква одлука резултирала је тиме да је заштита бизона знатно отежана.
В 1909. году закончился срок аренды территории Великокняжеской охоты у Кубанского казачьего войска и было принято решение о разделе войсковых земель горной полосы Кубанской области между 135 станицами для лесопромышленных, охотничьих и пастбищных нужд. В результате принятого решения охрана зубра сильно осложнилась.

 

ПАНТЕОН : АЛЕКСАНДАР БЛОК

Александар Александрович Блок (1880-1921), живео је и радио у врло тешким историјским околностима, које су управо и налагале посебну одговорност великом ствараоцу. Почео је да пише још у предшколском узрасту, међутим, као песник је стасао негде уочи револуције 1905. године. Свакако, Блоков књижевни процват уследиће у периоду такозване „потмуле реакције“, у годинама неуспеле реформе и убиства њеног творца Столипина, у годинама „распућинштине“ које су, како је сам песник записао, „замарале и исцрпљивале душу и тело“, код њега лично развијајући „осећај болести и сталне туге“, али и поред свега, итекако обележавајући оно о чему је писао. Уосталом, његова последња велика дела –Дванаесторица и Скити – настала су после Октобарске револуције.

 

ПРИЧА : ВИКТОР СЛИПЕНЧУК - ПРОСВЕРК КЛИНКА - прочитајте цео чланак

С апреля 1971 и по март 1972 года я, как говорили тогда моряки-рыбаки, не вылезал из морей. Молодой, неотёсанный, с «Моби Диком» в башке и портретом папы Хема за пазухой я впервые ступил на палубу БМРТ «50 лет ВЛКСМ» в районе Ванкуверо-Орегонской банки. Нас, только что прибывших с пассажира «Марии Ульяновой», выстроили на ботдеке, и капитан самолично осмотрел пополнение (сверил каждого с судовой ролью с такой тщательностью, словно эта роль каким-то образом уже была обозначена на наших лбах). Среди нас, в основном демобилизованных из армии, были мотористы, слесари, электрики, но в большинстве — матросы-обработчики, то есть матросы фабрики. Поэтому рядом с капитаном стоял зав. производством. Когда вызвали из строя меня — к капитану подошёл старший тралмейстер (главарь в иерархии матросов добычи или палубы). Кажется, на нём были полуботинки без носков, шорты цвета какао и голубенькая тенниска. Я говорю «кажется», потому что всё внимание приковывал к себе его широкий офицерский ремень и огромный, почти как тесак, нож в жёлтых кожаных ножнах, трижды перехваченный медными зажимами. Но более всего притягивал, конечно, нож, точнее, рукоять, отделанная наборными пластинками из целлулоида. Как-то сразу чувствовалось, что это не просто нож, а предмет почитания и гордости. Так уж случилось, что из четырнадцати завербованных «мариманов» только я шёл по судовой роли матросом добычи. Теперь я понимаю, что в отделе кадров Находкинского управления активного морского рыболовства работали великие знатоки чёрного юмора. Послать матросом палубы человека, никогда прежде не ступавшего на палубу, это, знаете, надо быть юмористом по призванию. Впрочем, тогда мне было не до смеха.

 

КЊИЖЕВНОСТ : ПРОМИШЉЕНА ЛАКОЋА КОСТИМИРАЊА - прочитајте цео чланак

Име које добија јунак поуздан је знак његове суштине, неумитне колико траје и наше читање повести. Раскољников из „Злочина и казне“ Достојевског расцепљен је, раскољен између добра и зла, његов друг Разумихин представља ум што процењује и клони се заноса. Зализана, скоро холивудско-руска презимена с привидном лакоћом постојања, Вронски, Болконски, Облонски, каквима се служио Толстој, долазе после кошмарних Гогољевих имена која се преиначавају у надимке. Да би показао испразност и вулгарност, пошлост, како ју је називао, Гогољев геније, који је више волео да завирује испод ђаволовог фрака него да се привија уз Божије скуте, дао је свом јунаку „Ревизора“ име Хлестаков. Оно код руског читаоца, по тврђењу Набокова, изазива утисак лакоће и непромишљености, дугог језика, фијука танког штапа, пљескања по картама, пустог хвалисања отмене наивчине који успешно слама женска срца.

 

МУЗИКА : НИКОЛАЈ РИМСКИ-КОРСАКОВ

Николај Римски-Корсаков, најмлађи члан Руске Петорице, рођен је у малом граду у Новгородској губернији. Као ни пријатељи из његовог кружока није имао формално музичко образовање, што говори о величини његовог талента, посебно због чињенице да породица Римског-Корсакова није показивала уметничке склоности ни интересовања. Дечак је требало да настави породичну традицију и да служи у флоти, попут ујака и старијег брата. Мали Корсаков је рано испољио музички таленат, али у провинцији је било тешко наћи професора за озбиљан рад – клавиру га је подучавала сусетка, а затим и гувернанта. Музичке утиске на њега произвеле су народне песме, али и црквено певање у Тихвинском мушком манастиру.

 

ИНТЕРВЈУ : ГЕНАДИЈ ДМИТРЈАК - прочитајте цео чланак

Неки од нас још памте Божићни концерт посвећен руским народним песмама, одржан на Коларцу, 10. јануара 2005. године. Тада је наступио руски диригент Генадиј Дмитрјак (1947), са својим хором Капела Московски Кремљ. Ипак, у ужим стручним круговима познато је и да је Дмитрјак знатно више био присутан код нас – пет година био је гост диригент на Духовној академији која се одржава у Студеници, у организацији Музичке омладине; спремао је концерт хора полазника и диригентске курсеве за наше младе студенте дириговања.

 

ФИЛМ : БОРИС БАРНЕТ

Један од озбиљних губитака за Совјетски филм била је прерана и трагична смрт Бориса Барнета, великог редитеља комично-авантуристичких филмова. Склон алкохолу и обесхрабрен неуспехом неколико својих последњих филмова, Борис Барнет се 8. јануара 1965. године обесио у 62. години живота. Оставио је за собом писмо у којем је написао да му се чини да је изгубио способност да прави добре филмове, а због тога и жељу за животом.

 

КРАСНОВ - ЈЕДНА СУДБИНА

Завичај академика архитектуре Николаја Петровича Краснова је село Хоњатино Коломенског округа у Московској губернији. Део округа из кога потиче, иначе најудаљенији од Коломне, у XIX веку је био и најсиромашнији. Породицама или задругама сиромашних сељака није остало ништа друго до да крену трбухом за крухом. Куда? Најчешће у „првопрестони град“ – Москву. Тако се, очигледно, у древној руској престоници обрео и сељак из Хоњатина Петар Краснов са женом. Кажу да су чињенице неумољиве. Ево и примера: „Дете мушког пола шест дана од рођења крштено је именом Николај 29. новембра 1864. у Ваведењској цркви Новинског манастира“. То јест, по свој прилици, Краснов је светлост дана угледао у Москви, али се његовим завичајем ипак сматра Хоњатино, одакле су му мајка и отац.

 

ВОТКА : ПРАВА РУСКА

Вотка је настала половином 15. века у Московском великом кнежевству. Почетком тог века црква и остали велики земљопоседници у Русији преузели су из Византије тропољни начин обрађиванја земље. Земља се делила за озимне усеве, за јаре усеве и парлог (одмарање земље) са правилном променом унутар трогодишњег циклуса. Такав поступак обраде земље омогућио је не само довољно житарица за исхрану (принос се удвостручио), већ и вишак који је искоришћен за израду јефтиног пића. Његовом настанку претходила је и појава дестилације, новине у производњи алкохолних пића у Русији. Ова технологија је била позната Кинезима, Аристотелу, усавршили су је Арапи у раном Средњем веку, италијански и француски монаси примењују је у 13, а почетком 15. века пренета је у Русију.

 

ШАХОВСКО ЧИТАЊЕ НАБОКОВА

Загонетка је реч која се провлачи кроз живот и литературу Владимира Набокова. Када су крајем 2009. коначно објављени фрагменти недовршеног романа Набокова „Оригинал Лауре“, многи су се запитали да ли је то био последњи трик великог илузионисте – да 32 године после смрти поново привуче пажњу и контроверзе – или је заиста његов син Дмитриј прекршио очеву жељу да буду спаљени листићи рукописа са радним насловом „Умирање је забавно“...

АРМИЈА : МУЗЕЈ ТЕНКОВА У КУБИНКИ - прочитајте цео чланак

Музеј је, већ својим положајем, удаљен од очију уобичајених туриста који углавном обилазе добро позната места у Москви, па често ни немају времена да истражују знаменитости Подмосковља. Онај ко одлучи да пође сам, упознаће се са московским приградским саобраћајем. На пут ваља поћи са славне Белоруске железничке станице електричком, то јест приградском железницом. После доласка у Кубинку, наставља се неколико километара минибусом (по руски „маршрутка”) до непосредне близине музеја, који се налази недалеко од Експерименталног центра оклопних снага руске војске. Већ на том путу човек истински схвата шта значи пространство руске равнице. Небо непрестано парају војни млазњаци из ваздушне базе у Кубинки.

РУСКЕ ЗВЕЗДЕ НАШЕГ НЕБА

Носилац идеје развоја цивилног ваздухопловног саобраћаја у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца била је група демобилисаних српских авијатичара са Солунског фронта окупљених у „Првом српском аероклубу“, потоњем Краљевском југословенском аероклубу „Наша крила“. Њихова настојања наишла су на плодно тло у јавности, али је за њихово остварење била неопходна знатна материјална подршка државе, разорене у рату и опхрване проблемима у миру. Након дугогодишње кампање, чији је врхунац било организовање трансконтиненталног лета од Париза, преко Новог Сада, Алепа, Басре, Ђаска и Карачија, до Бомбаја, у априлу и мају 1927. године, који су у за ту прилику специјално припремљеном „потезу 25“, извели ветеран са Солунског и Западног фронта резервни капетан Тадија Сондермајер и херој грађанског рата са фронта на Криму руски емигрант поручник Леонид Бајдак – 17. јуна 1927. основано је „Друштво за ваздушни саобраћај а.д.“. Друштво је почетком септембра у Француској наручило четири авиона „потез 29-2“, а ускоро је ангажовало и тројицу пилота: Владимира Стрижевског, Виктора Никитина и Михаила Јарошенка. Поред велике љубави према ваздухопловству, изузетне технике пилотирања и богатог летачког искуства, спајала их је још једна суштинска нит – били су Руси.

ГОДИШЊИЦЕ: НИКОЛАЈ НИКОЛАЈЕВИЧ РАЈЕВСКИ

Године 1876. отпочео је још један у низу ратова које је Србија водила против Османског царства за своје ослобођење. По Европи су се проносили гласови о храбрости овог малог балканског народа који је грцао потлачен, а из Европе су се у Србију сливале добровољачке групе – својевољци. Било их је одасвуда – Холанђани, Италијани, Енглези, Немци, истоверни Грци и Црногорци, и велики број Срба пречана из Аустро-угарске. Ипак, традиционално, највећи број својевољаца су чинили Руси, увек осетљиви на патњу и увек ради да помогну.

РУСКА КУХИЊА КРОЗ ИСТОРИЈУ

На пријему који је Катарина II приредила у част Александра Васиљевича Суворова, када му је доделила највиши царски орден Андреја Првозваног, а у присуству многих европских дипломата, служен је мени, чији део објављујемо у овом броју магазина „Русија данас“. Јела су припремљена у ресторану „ЕКАТЕРИНА II“ по оргиналној рецептури царичиног кувара, Немца Фукса, који је иначе уздигнут у ранг племића са апанажом од невероватних 100.000 рубаља.

МОСКОВСКА НЕДЕЉА МОДЕ

Најновија Недеља моде у Москви још једном је показала да по свом сјају и раскоши не заостаје ни мало за онима у Паризу, Њујорку, Лондону или Милану... Публици су представљена имена највећих и најталентованијих дизајнера Русије – Игора Чапурина, Андреја Шарова, Татјане Парфенове, Викторије Андрејанове, Олге Каменеве, Сегеја Ефремова...
Московска недеља моде има своју историју од 1994. године. Те године Москва је први пут постала домаћин догађаја јединственог за Русију - Недеље моде на којој су присуствовале највеће модне звезде. Од 2003, овај догађајај изменио је своју форму и одржава се два пута годишње – крајем марта и крајем октобра. Оно што су организатори поставили као главни циљ јесте да промовишу индустрију моде у Русији, представе и подрже руске дизајнере и на писти покажу најбоље од светске моде. Овогодишња Недеља моде одржана је у Гостинском двору, једном од најлепших историјских споменика у Москви, ремек делом архитектонске уметности, који се налази недалеко од Кремља.

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.