Банер

Књиге

Крила Србије

Борис Циглић

КРИЛА СРБИЈЕ
ВАЗДУХОПЛОВНА КОМАНДА И АВИЈАТИКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ 1912-1920

WING OF SERBIA
AVIATION COMMAND & AERONAUTIQUE DE L’ARMEE SERBE 1912-1920

Луксузно издање, Двојезично: српски и енглески текст
Више од 500 фотографија од којих се 380 први пут објављује
Формат: 22x30,5 cm 
540 страна

Цена: 

Србија – 5400 дин
Црна Гора – 70 €
Босна и Херцеговина – 140 км
EU – 80 €

Из Предговора

Готово да је непознато да је мала и неразвијена Краљевина Србија била међу првим земаљама на свету које су оформиле војну авијацију, а затим је и употребила у борби. Није то учињено из радозналости, помодарства или далековидости нити је пут којим се пошло био лак. Свест о угроженом опстанку државе, спољне претње и сан о ослобођењу поробљених делова отаџбине нагнали су војне и политичке вође да створе услове за увођење нове компоненте у оружане снаге, у тренутку кад о томе није размишљано ни у неким много богатијим земљама. Први српски официр упућен је у Русију на обуку за балонисту 1901. године а прва класа пилота у Француску 1912. Крајем исте године устројена је Ваздухопловна команда српске војске а њени припадници су положили прве жртве на олтар отаџбине већ током опсаде Скадра неколико месеци касније. Од првог дана Великог рата српски авијатичари неуморно су се дизали у небо на слабим, спорим и непоузданим ваздухопловима и доносили извештаје од непроцењивог значаја за вођење операција на земљи. Ускоро су им у помоћ стигли и припадници Француске војне авијатике, са којима је кроз рат успостављено братство у крви, заједничи неговано до краја живота. Слом српске одбране у другој години рата и касније чудновато васкрснуће српске војске ван граница отаџбине није мимоишао ни ваздухопловство. Уз свесрдну људску и материјалну помоћ моћног савезника, Француске, остаци Ваздухопловне команде трансформисани су у Авијатику српске војске која је до завршних операција за ослобођење отаџбине израсла у респектабилни војни састав. Крај Великог рата и стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца није значио и крај њеног постојања: као оружана формација Авијатика српске војске постојала све до 1920. године. Истовремено, неколицина пилота бранила је српску војничку част над непрегледним војиштима Западног фронта. Како је у то време Црна Гора с поносом сматрана постојбином највећих међу Србима, овде је одата и дужна пажња првим авијатичарима из Црне Горе.

Основну грађу за писање ове књиге чинили су архивски фондови потхрањени у Музеју југословенског ратног ваздухопловства, Народном музеју у Чачку, Војном архиву, Историјском сервису министарства одбране Француске и Аустријском државном архиву.

From Preface

It is almost an unknown fact, that a small and undeveloped Kingdom of Serbia was one of the first countries in the world that formed its military aviation, and then used it in combat. This wasn’t done out of curiosity, fashion or foresighting nor was the path taken an easy one. Conscience about the imperiled existence of the state, threats from abroad and the dream of liberation of enslaved parts of the fatherland impelled the military and political leaders to establish conditions for introduction of a new component of armed forces, at the time when this has not been considered in some of the much wealthier countries. The first Serbian officer was sent to Russia for balloonist training in 1901 and the first class of Serbian pilots went to France in 1912. At the end of that year, the Aviation Command of the Serbian Army was constituted and its members suffered first casualties during the siege of Scutari a few months later. From the very beginning of the Great War, Serbian aviators tirelessly rose into the sky in their weak, slow and unreliable aircraft and brought back reports of immense significance for directing of operations on the ground. Soon they were helped by members of French Aéronautique Militaire, establishing with them throughout the war the bond of broderhood in blood, which was mutually cherished until the end of their lives. The collapse of the Serbian defense in the second year of the conflict and later miraculous resurrection of the Serbian army away from the homeland did not surmiss the air force. With the cordial human and material help of the mighty ally, France, the remnants of the Aviation Command were transformed into Aéronautique de l’Armée Serbe which, by the time of the final operations for the liberation of the fatherland, grew into a respectable fighting outfit. The end of the Great War and the creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes did not mean the end of its life: as an armed formation Aéronautique de l’Armée Serbe existed until the 1920. Simultaneously, several pilots defended the Serbian military honor on the vaste battlefields of the Western Front. As Montenegro has been proudly considered the native soil of the greatest among the Serbs at the time, a due respect is given here to the first aviators from Montenegro as well.

The main structure for writing of this book came from archival funds preserved in Museum of Yugoslav Military Aviation, National Museum of Čačak, Military Archive, Service historique de la Défense and Österreichische Staatsarchiv.

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.