Банер

Русија Данас

БРОЈ 5-6 * ГОДИНА II

САДРЖАЈ:

 

ТЕМА БРОЈА : ПУТИН У СРБИЈИ - прочитајте цео чланак

У Србију ће 23. марта у радну посету допутовати Председник Владе Руске Федерације В. Путин. Догађај је изузетан. О томе сведочи широк одјек у медијима који покушавају да предвиде садржај и резултат посете руског премијера. О томе, такође, говори и права лавина обраћања Амбасади Русије у Београду, у којима политичке партије Србије, друштвене организације, спортска и уметничка друштва и удружења ветерана поздрављају В. Путина и изражавају своју љубав према Русима и Русији. Данашњој Русији и оној вековној.


ЛИЧНА КАРТА : АРМИЈА ПО НОВОМ МОДЕЛУ - прочитајте цео чланак

Оружане снаге Русије подвргнуте су највећим реформама у последњих 200 година. Министар одбране  Анатолиј Сердјуков и начелник Генералштаба генерал армије Николај Макаров планирају да у наредних десет година Русија добије битно другачије оружане снаге него што су то данас: од масовне мобилизационе војске до мање и професионалне армије, састављене од специјалних јединица за локалне конфликте, те способне да буду подршка руској спољној политици у било ком делу света.

 

ИНТЕРВЈУ : НЕНАД ПОПОВИЋ - прочитајте цео чланак

Постоје људи који долазе из одређених политичких структура и који постављају лажну тезу да ближа сарадња Србије са Русијом значи изолацију Србије од Европе. Они који тако мисле не познају довољно односе у савременој Европи. Данас свака европска земља машта да има што боље односе са Русијом. Погледајте само шта раде западне компаније. Све оне се оријентишу на руско тржиште. Оно чиме се „критичари“ баве није економија него квазиполитика. Дај боже да код нас уђу све америчке, све европске и све руске компаније, али проблем је што код нас мало ко долази.

 

ИНТЕРВЈУ : МИХАИЛ СЛИПЕНЧУК - прочитајте цео чланак

Сматрам да је у послу, као и у животу, важно да испуниш оно о чему говориш. Ми смо потпуно отворени и поштени према својим партнерима и клијентима. Увек им пружамо могућност избора и стремимо ка томе да постану богатији и успешнији. То је наш принцип. Ми имамо незванични слоган: „углед је рентабилан“, односно, добар углед доноси већу добит. А наш званични слоган гласи: „Путеви су различити, али је правац један“.

 

РУСКЕ КОМПАНИЈЕ : ГРУПА МЕТРОПОЛ

ЈЕДАН ОД НАЈПРИМЕЋЕНИЈИХ РУСКИХ ИНВЕСТИТОРА У ОБЛАСТ ТУРИЗМА У СРБИЈИ ЈЕ „МЕТРОПОЛ“ – ВЕЛИКА МЕЂУНАРОДНА ИНВЕСТИЦИОНО - ИНДУСТРИЈСКА ГРУПА СА РУСКИМ КАПИТАЛОМ.

РУСКО-СРПСКА КОМПАНИЈА : НИС

Нафтна индустрија Србије остварила је у 2010. години историјску добит. Финансијски извештај компаније потврђује да је чиста добит НИС-a 16,5 милијарди динара. Улазак руске нафтне компаније „Гаспромњефт” као већинског партнера у власничку структуру НИС-а донео је компанији позитивне промене. Поред повећања продаје, добит у 2010. је и резултат раста производње нафте и гаса, повећањa унутрашње ефикасности и стабилизације курса динара у односу на долар и евро у другој половини прошле године. Истовремено профит пре опорезивања, камата и амортизације – EBITDA – за 2010. годину износио је 32,4 милијарде динара и у значајној мери премашио је ниво EBITDA у 2009. години за 10,4 милијарде динара.

 

КАЗАЊ - ТРЕЋА ПРЕСТОНИЦА РУСИЈЕ - прочитајте цео чланак

Историјски и географски фактори условили су положај Татарстана на споју две крупне цивилизације: источњачке и западњачке, што умногоме објашњава разноликост његовог културног богатства. Ослањајући се на писмене и археолошке изворе, историчари сматрају да је право име савремених Татара – Бугари. Бугари су народ који се преселио из међуречја Волге и Дона и основао прву феудалну државу – Волшка Бугарија, крајем 9. и почетком 10. века, која је дуго времена била једина развијена држава на крајњем истоку Европе. Волшка Бугарија имала је, за то време, врло развијену економију, укључујући и трговину, земљорадњу и обраду метала. Бугари су први у Европи почели да лију гвожђе и праве челик. Још у 9. веку подизали су камене и дрвене дворце, џамије, школе са централним грејањем и водоводом. Велика Волшка Бугарија је, захваљујући воденим путевима, имала добре трговинске односе са Русијом, Скандинавијом, Прибалтичким земљама, Византијом, а, такође, са Кином, Хорезмом, Индијом, Далмацијом и Персијом. Највећи градови – Булгар и Биљар – по површини и броју становника надмашивали су Лондон, Париз, Кијев, Новгород и Владимир тога времена, а Биљар је по развијености био испред већине средњовековних престоница. Град Булгар, који се налазио 140 километара јужно од Казања, данас је историјски споменик и музеј, где се до данас врше археолошка ископавања. Године 922. у Бугарију стиже посланство из Багдада и скуп свих бугарских племена за државну религију прихвата ислам сунитског правца. Данас га исповеда велики део Татара и Башкираца.

 

ЖЕНСКО ПИСМО СРЕБРНОГ ВЕКА РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Жуковски и Пушкин поставили су основе на којима се диже величанствено здање чисто руске поезије... А песници неимари настављају да дограђују његове зидове и куполу, на славу вековима.— Полазећи од ових Гогољевих речи, након целог једног столећа Ана Ахматова ће записати: „Ја благодарим и славим неимаре наше поезије“, а у наставку указује на њену доминантну одлику – узвишену државотворност која се, током свих времена, особито у два потоња века, одликује наглашеном срдачношћу и моћном крилатошћу.

 

ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ

Чајковски (1840–1893) – интроспективан, увек се руководио својим душевним превирањима, и његове депресије нису биле резултат тога што га савременици нису прихватали као уметника, већ су резултат дубљих, људских патњи. Праћен великим уметничким успесима, он је само у малобројним тренуцима могао да нађе уточиште, али брзо га је та мрачна сила повлачила натраг, у патњу.

 

АНДРЕЈ ЗВЈАГИНЦЕВ – ПОВРАТАК  - прочитајте цео чланак

Руски филмски редитељ Андреј Петрович Звјагинцев рођен је у Новосибирску 1964. године. Глумачку школу завршио је 1984. и прве улоге играо у провинцијским позориштима. Почетком деведесетих година дошао је у Москву – центар филмске индустрије, са амбицијом да се афирмише као филмски глумац. Није било лако. Био је гладан посла. Прихватао се свега што му је долазило до руку. Није имао новца ни за аутобуску карту. Од 1992. до 2000. године био је статиста у ТВ серијама и играним филмовима, али без већег успеха. Изненада је преко свог пријатеља добио прилику да ради као редитељ сапунских опера и јефтиних породичних драма на једној мањој телевизијској станици (РЕН ТВ). Одмах је показао је да има талента за режију. Тако је добио прву шансу да уради на први поглед камерну породичну драму Повратак, један продукционо скроман филм са малим буџетом. Али Звјагинцев је са својим првенцем постигао сензационалан успех: међународни тријумф у Венецији, 2003. године. Освојио је Златног лава, прву високу награду за руски филм после више година.

 

МОЈА РУСИЈА : ПЕТАР ПАЈИЋ  - прочитајте цео чланак

Петар Пајић (1935), аутор је збирки песама: „Дан“, „Љубав у брдима“, „Песме“, „Чисто доба“, „Светле горе уз мора“, „Ако порастемо до звезда“, „Ослобађања Ваљева“ (драмска поема), „Србија је на робији“, „Београдска јабука“, „Најлепше песме Петра Пајића“, „Када су Срби читали ушима“, књига приповедака: „Погибије мога деде“, „Машта свих Гавриловића“, „Слике из детињства“, „Приче“, „Приче о Пипу“, „Небески народ“, књига сатиричних текстова: „Дневник нашег савременика“, „Ко је ко у Србији“, књиге есеја: „Нешто као“, књиге за децу „Како се греју пахуљице“. Добитник је награда: Политикин Забавник, Невен, Јован Хаџи Костић, Типар, Бранко Ћопић, Златни крст кнеза Лазара, Повеља Мораве, Златни беочуг, Одзиви Филипу Вишњићу, Жичкa хрисовуљa... Поезија и проза Петра Пајића превођене су на више страних језика, заступљен је у многобројним светским и домаћим антологијама. Боравио је у Немачкој, Израелу, Француској, Холандији, Америци, Бугарској, Мађарској и два пута у Русији, у Москви и Санкт Петербургу (Лењинграду).

 

ЛИЧНОСТИ : КРАЉ РУСКЕ КУХИЊЕ

Људи су у совјетско време могли да уживају у доброј храни у зависности од статуса у номенклатури или ако су познавали праве људе. Новиков је пошао другим путем. Није се слагао са тим да обичан свет у доброј храни може да ужива само код својих кућа и пробране деликатесе, одвојене за „специјалне“ госте, изнео је на јеловник. Био је отпуштен. Када је „Мекдоналдс“ дошао у Русију, Новиков се пријавио за посао у њиховом ресторану и био је одбијен. Данас је директор „Мекдоналдса“ за Русију чест гост у његовим ресторанима, а Новиков му се захваљује на добром корпоративном осећају за примање нових запослених. Судећи по темпераменту када је у питању спремање хране и опремање ресторана, Новиков у „Мекдоналдсу“ не би издржао ни пет минута.

 

ЕЛИТНА УМЕТНОСТ КОЈА ПУНИ ДВОРАНЕ

Хор донских козака, ансамбл „Глинка“, Владимир Ашкенази, балетски ансамбл Бориса Ејфмана, само су неки од програма у којима је наша публика имала прилике да ужива протеклих година посредством Центра „Сава“. „Прошле сезоне, имали смо прилике да представимо неколико великих програма руске културе: петроградски балет на леду са две представе, звезде Бољшог театра, предвођене Генадијем Јањином, највећу балерину света Светлану Захарову два пута, поводом Дана Руске федерације, светски познати Терем квартет. У оквиру потписаног међудржавног уговора између Руске Федерације и Републике Србије о билетаралној културној сарадњи, организовани су Дани Руске духовне културе у Србији. Манифестација се састојала од два сегмента – Недеље руског филма и концертних програма у оквиру којих су наступили: Хор Московске патријаршије, Трио Реликт и Балетски гала концерт водећих солиста Бољшог и Мариинског театра. Пред препуном двораном Центра „Сава“, 22. октобра прошле године, наступио је Ансамбл Руске армије „Александров“. Био је то незабораван концерт, препун емоција у коме су руски уметници доживели искрене овације београдске публике.“, каже за Русију данас Милан Лазовић, уредник уметничког програма Центра „Сава“. Светлана Захарова, највећа звезда светског балета гостовала је у Београду са две представе – први пут прошле године она је гостовала у овом региону када је, са својим колегама из Бољшог, Мариинског и Театра „Станиславски“, одржала гала концерт „Светлана Захарова и пријатељи“.

 

ДМИТРИЈ ИВАНОВИЧ МЕНДЕЉЕЈЕВ

У част Мендељејева назване су многе научне и просветне установе у Русији, вулкан на Курилским острвима, подводни гребен у Северном леденом океану, кратер на Месецу, један минерал и један хемијски елеменат. Чувени уџбеник Мендељејева „Основе хемије“ штампан је 1871. године и издаван је чак тринаест пута у Русији и касније у Совјетском Савезу. Последње издање било је 1947. године. Та књига објављена је и на енглеском, немачком и француском језику. Поред теорије, Мендељејев се бавио и праксом. Решавао је проблеме у ратарству применом агротехничких мера и коришћењем вештачког ђубрива. Учествовао је у рационализацији експлоатације кавкаске нафте, уз израду првог нафтовода и прве рафинерије у тадашњој Русији. Бавио се и развојем рударства и металургије у Доњецком басену и на Уралу. Предложио је методу гасификовања угља још у лежиштима, што ће тек да буде озбиљно разматрано када понестане природног гаса. Разрадио је технолошки поступак добијања бездимног барута. Одредио је прецизне алкохолометријске таблице. Заслужан је за увођење метричког система у Русији. Број објављених стручних и научних радова је око 450, а од тога више од половине из области хемије. Међутим, иако је изабран за почасног доктора многих познатих универзитета, укључујући Оксфорд и Кембриџ, иако је био члан неколико десетина светских научних друштава и академија наука, у својој земљи Мендељејев није изабран у друштво „Бесмртни“.

Дмитриј Иванович Мендељејев рођен је 8. фебруара 1834. године у сибирском граду Тобољску, као седамнаесто дете у породици директора гимназије. Био је просечан ђак, често са слабим оценама из латинског језика, али одличан студент на Физикоn- математичком факултету Главног педагошког института у Санкт Петербургу, где је добио и златну медаљу за успех. Истраживањем се бавио још за време студирања. Можда је већ тада знао да га очекују велика дела.

 

РАД ЛАЗАРА СРБИНА ЗА ВЕЛИКОГ КНЕЗА  - прочитајте цео чланак

Историја српског часовничарства (за сада) допире до лета Господњег 1186, када се гради манастир Студеница (завршено 1190), задужбина великог жупана Стефана Немање (1112; жупан 1166-1196), уз синове и сактиторе, наследника Стефана (Првовенчаног), Вукана и светога Саву. Тај храм грађен је као храм маузолеј, а убрзо је постао катедрални храм читавом Српству или Мати Српске земље и Цркве, како га је верни народ назвао. На том храму велелепном, што је у племенити мермер обучен, постављен је и сачуван сунчаник, попут многобројних у Медитеранском басену; то је тип сунчаног часовника где бронзани гном стоји хоризонтално, на јужној фасади храма, а испод, у полукругу на белом мермеру уцртане су пруге, показивачи сати и њихове словне ознаке (у српској ћирилици, бројеви су означавани словним знацима: А = 1; В = 2; Г = 3... I =10; AI = 11; BI = 12...). Паралелно, у Студеничком типику, на више места прецизно се дефинишу важни часови почетака, трајања и завршетака богослужбених обреда, а помињу се и медоноје (бронзано) клепало и звоно. Огромне недоумице, пак, ствара такозвани Студенички точак, камени прстен са двоструком скалом од 1 до 12, и од I до XII (делимично оштећен и једним делом изгубљен). Неки верују да је то део некадашње велике клепсидре, сатног механизма који је покретала текућа вода. Наша пажња пребацује се на годину 1199. и манастир Хиландар у Светој Гори Атонској. Монах Сава (Немањић), касније свети Сава Српски (1174-1236), у Хиландарском типику, у 6. глави, која носи наслов „О реду деветог часа и о вечерњи и о панихиди и о полуноћници и о јутрењу“, између осталог, овако налаже: „... И тако сви са похвалом и у весељу духовном предајте се сну, док подеклесијарх, чувши где часовник избија и по томе сазна да је време, не дође к игуману и прими од њега потребну молитву, па тихим гласом: ‘Благословите свети’ кротко позивајући, удари тада по обичају у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу“. О томе какве је природе био тај часовник и даље се воде полемике, неки сматрају да је у питању била клепсидра, други се снебивају, а трећи рачунају с тим да у 21. веку предстоји озбиљна ревизија умногоме произвољних и фалсификованих историјских истина. Историју часовничарства доскора су писали искључиво западни историографи и читајући их на многим местима, сретали смо се са смешним „чињеницама“, попут оне да су „црквена звона измишљена у 13. веку у средњој Италији“.

 

ХУМАНИ ПОХОД НА БАЛКАН - прочитајте цео чланак

О помоћи Русије Србији током 20. века се у Србији доста зна – али само ако се под тим подразумева политичка и војна помоћ. Међутим, у оцени те помоћи, мишљења у Срба веома су поларизована. Прозападна струја у Срба (која бројчано није велика, али је политички јасно изражена, утицајна и врло гласна) минимализовала ју је и цинично се потцењивачки односила према њој, док ју је патриотска већина Срба увек ценила и свесрдно је поздрављала. О томе постоји обилна историографска и публицистичко- полемичка грађа. С друге стране, о хуманитарној помоћи Русије Србији током поменутог раздобља се, изван кругова историчара и историчара медицине, у широј јавности сасвим мало, или нимало зна.

 

РУСКА КУХИЊА  - прочитајте цео чланак

 

РЕПОРТАЖА : ЛОВ НИКОЛАЈА ВАЛУЈЕВА

У нашем бучном друштву много пута смо слушали интересантне приче о каспијским заливима, ципалима, паткама и, наравно, о огромним јесетрама које су се ретко хватале у мреже локалних рибара. Слободни дани су били тик пред нама и веома брзо смо донели одлуку да отпутујемо. Врућина је била несносна, 40 степени у хладу и осим мајице и шешира ништа више ми није било потребно. Припреме су трајале кратко и већ у петак смо се упутили познатим РАФ минибусом у базу која се налазила у реону рта Фетисов.

 

СПОРТ : ФУДБАЛСКИ КЛУБ ЗЕНИТ

Од оснивања руске Премијер лиге, далеко највише успеха имају московски клубови. Спартак се може похвалити са девет титула, ЦСКА са три, а градски ривал Локомотива са две. У то друштво, са по две победе, умешали су се још само Рубин из Казања и званични овогодишњи првак Русије – Зенит.

СНОУБОРД : МАРИНА ЛЕВКОВА

Иако би многи помислили да крхка женска природа не може да се суочи са ризиком који носе завејане стрме падине, изузеци увек постоје. Стајала је са даском у руци, на врху Чегета, суочена са снежном вејавицом, од које се не види ни прст пред оком и – отиснула се у непознато. То је био њен први спуст и тада је већ знала да се никада неће зауставити. Успела је да се спусти низ Кавказ, Алпе, Анде, са Камчатских вулкана, Хималаја.., али за њу постоје још многе планине које треба освојити.

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.