Rusija Danas

Банер

Русија Данас

БРОЈ 3 * ГОДИНА I

САДРЖАЈ:

 

РУСИЈА, ЛИЧНА КАРТА : ЗНАМЕЊА СЛАВЕ - прочитајте цео чланак

Установљењем ордена Светог Андреја Првозваног, 1698. године, Петар Велики поставио је темеље наградног система Русије, у који је, временом, укључено још осам ордена. У Статуту ордена, у чијој је изради учествовао лично цар, стајало је да се орден додељује „... као похвала и награда, једнима за верност, храброст и различите Нама и Отаџбини пружене заслуге, а другима као ободрење за различита племенита и јуначка дела. Јер ништа толико не охрабрује и не распламсава људску амбицију и жељу за славом као приметни знакови и видљиве награде за врлине“.


ИНТЕРВЈУ : Константин Јосифович Косачов, председник спољнополитичког одбора Државне Думе Русије

МИСЛИ ГЛОБАНО РАДИ ЛОКАЛНО

О све интензивнијим, присутнијим и гласнијим захтевима Русије да се политичко клатно покрене са позиције једнополарности ка изградњи света који је добар и безбедан за све, како би, између осталог, избегли још један Берлински зид у Европи, о опасностима ширења НАТО на исток, о чувеном Путиновом говору на конференцији о безбедности у Минхену 2007, о енергентима као политичком питању – разговарали смо недавно са Константином Јосифовичем Косачовим, приликом његове посете Београду, где, као гост Фонда Слободан Јовановић, одржао предавање на Коларчевом народном универзитету. Косачов је руски дипломата, посланик Државне Думе, од 2004. године председник Комитета за међународне односе Државне Думе. Члан је партије Јединствена Русија. Кандидат правних наука. Учествовао је у низу међународних конференција по питању европске безбедности и разоружавања. Ушао је у групу саветника министра спољних послова Руске Федерације. Био је заменик директора 2. европског одсека МСП Русије, одговарао је за реализацију руског спољнополитичког курса у североевропском правцу.

 

СПОЉНА ПОЛИТИКА - прочитајте цео чланак

ЕВРОПСКА БЕЗБЕДНОСТ : ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ

Врло често долази до замене тема безбедности разговорима о вредностима: „ако сте против НАТО-а, значи да не делите општељудске вредности“, „ко је против приближивања инфраструктури НАТО-а, тај је против приближавања демократије његовим границама“... Нашу забринутост уопште не изазивају вредности, већ, управо, наоружање. Као што је говорио Виктор Иго: „За рат има мноштво изговора, а узрок је увек исти – армија“.

 

ЛЕГАТ ЏОРЏА Ф. КЕНАНА И РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА

ПРОТИВУРЕЧНОСТИ СКЛАДА РУСИЈЕ

У обавезну политиколошку литературу широм света спада прича о америчком дипломати нижег ранга који је средином 20. века једним телеграмом променио ток историје. Фебруара 1946. године, у америчкој амбасади у Москви, грозничав од јаког грипа и високе температуре, Џорџ Кенан је лежећи диктирао телеграм о природи совјетског режима и начинима организовања будућих односа са овом државом.

Амбасадор није био у Москви, тако да је обим посла са којим се Кенан суочавао био вишеструко већи, што је код њега узроковало мањак стрпљења. Љут због још једног нестручног питања које је америчко министарство финансија послало, а с обзиром да је овог пута он лично упитан, имао је прилику да пошаље све идеје које су месецима остајале заглављене у дипломатским лавиринтима Стејт департмента. Телеграм је садржао осам хиљада речи због чега је Кенан помишљао да ће бити игнорисан као и неки претходни, али га је ипак послао у целости. У њему је стајало детаљно објашњење совјетских ратних циљева, њихов утицај на совјетску политику и утицај свега наведеног на политику Сједињених Држава у првим послератним годинама.

 

РУСКА АРМИЈА : РАКЕТЕ КОЈЕ ЗНАЧЕ МИР

Можда ништа у историји није толико допринело угледу бившег Совјетског Савеза као што су то својом појавом учиниле совјетске интерконтиненталне балистичке ракете. Годинама су ти пројектили били права опсесија Запада, а скоро свака војна парада на Црвеном тр¬гу била је промоција неког новог типа балистичке ракете. Годинама је Москва укупну војну равнотежу са Вашингтоном одржавала управо захваљујући својим интерконтиненталним ракетама. Стратешке ракетне снаге сматране су елитним јединицама Совјетске армије. Оне су произашле из Гардијског ракетног пука формираног још 15. јула 1946. године.
Тешко је прецизно одредити тренутак када су совјетски ракетни нуклеарни капацитети досегли ниво америчке моћи, али се може претпоставити да је то било у првим годинама Никсонове администрације. Што се тиче техничке опремљености, СССР је сустигао САД негде средином седамдесетих година прошлог века. Временом се палета совјетских ракетних балистичких система ширила, тако да је данас у оперативној употреби Руских оружаних снага остало тек неколико некадашњих совјетских ракетних система.

 

РЕГИЈЕ : КРАСНОДАРСКИ КРАЈ

АГРО-ИНДУСТРИЈСКИ И ТУРИСТИЧКИ ЗНАК РУСИЈЕ

Краснодарска покрајина једна је од шест субјеката Руске Федерације са статусом покрајине. Налази се на југу европског дела Русије, у границама Северозападног Кавказа, чији северни и централни делови припадају Кубањској равници а јужни планинама Великог Кавказа.

 

ИНТЕРВЈУ : Анатолиј Николајевич Пахомов, градоначелник Сочија

У ИШЧЕКИВАЊУ ОЛИМПИЈАДЕ

Објекти који се граде поводом Олимпијаде у Сочију кавкаским врховима биће база за један од најбољих светских зимских туристичких центара, који ће се појавити у нашој Красној Пољани 2014. године. Они ће бити коришћени за тренинге руских државних тимова у зимским спортовима. Недоумице о њиховој нужности нема, јер данас у нашој земљи нема ни једне једине боб-стазе, а наши спортисти се припремају за такмичења у Немачкој.

 

АРХИТЕКТУРА - прочитајте цео чланак

ТОМСК – ГРАД ОД ЧИПКЕ

Септембра 1604. године руски војници градили су тврђаву на гребену планине која је касније названа Воскресенска. Испод планине текла је река Том у коју се кривудаво уливала брза Ушајка. По указу руског цара, изнад номадског насеља од шатора, јурти (јурта је округли шатор од ваљане вуне) растао је нови град Томск. Збијена дебла заривена у земљу окруживала су насеље као постројени војници. Тако је постепено настојало чудо које ће у каснијим вековима добити једноставан назив – дрвена архитектура Томска. 
Тврђава је била омања, око сто сажења, нешто више од двеста метара у пречнику. До првих мразева у оквиру тврђаве саграђени су војводина дрвена кућа, полицијска станица, подруми за муницију и амбари за сено и жито. Током 1622. године изван зидина насеља основан је први манастир у граду, Успенски манастир, са Воскресењском црквом поред њега. Манастир није дуго трајао, док је дрвена црква, издржавши до краја 18. века, претворена у парохијску, и она даје име територији на којој је изникао град.

 

ШЕХТЕЛ

АРХИТЕКТУРА МОСКВЕ

Архитектура Москве са почетка ХХ века заслужују већу пажњу него што је имала до сада. Док су туристи просто хрлили у Барселону или Беч да се диве грађевинама из тог периода, московска ремек дела била су сакривена гвозденом завесом, а и данас се о њима мало зна.
Рођен у Санкт Петербургу пре око 150 година, Шехтел је постао најзначајнији архитекта покрета познатог као Art Nouveau или, како су га Руси називали, Стил Модерне. Његова делатност обележила је златно раздобље градитељстав у Москви. Грађевине које је пројектовао покривају велики дијапазон. Ту су господске палате, у неокласичном стилу уређивао је имања у околини Москве, градио је зграде позоришта, радионице, чак и гробнице. Његов утицај на изглед града био је велики. Ево неколико изузетних примера његовог градитељства.

 

ГРАДОВИ

ТУЛА ГРАД ХЕРОЈ

Тула је административни центар истоимене области, прави бисер удаљен од Москве само 193 километара, један од староруских градова са многовековном историјом, поносан на своју традицију и украшен делима средњовековних мајстора архитектуре. Данас је то и савремен културни, индустријски и универзитетски центар са пола милиона становника, кроз који протиче река Упа.

 

ДУХОВНОСТ - прочитајте цео чланак

ВЕЛИКА ДИВЈЕЈЕВСКА ТАЈНА

Символ духовног препорода Русије је обнова Светог Серафимо-Дивјејевског манастира и ново обретење моштију Преподобног Серафима! По одлуци пензенског комесаријата 5. априла 1927. мошти су одузете Саровској пустињи. У депоу лењинградског Музеја атеизма (некад Казанског храма) чекале су патријарха Алексија Другог, који их је 11. јануара 1991. званично добио од државе. Из северне престонице мошти светог Серафима пренете су у Москву, а онда златним прстеном великокнежевских градова, Владимира, Суздаља и Мурома, у величанственој литији до обновљеног Серафимо-Дивјејевског манастира, 600 км источно од Москве! Тако се остварило баћушкино пророчанство: Уснућу у Сарову, а пробудити (васкрснути) се у Дивјејеву!

 

РУСКА РИЗНИЦА - прочитајте цео чланак

ФИЛИГРАНСКИ ПОГЛЕД У ПРОШЛОСТ

Сребро и злато, племенити метали, због својих особина представљају идеалне материјале за израду употребних и декоративних предмета. Високо их ценећи, људи су их од давнина користили. Руско сребрнарство и златарство представљају једну од најлепших и најоригиналнијих грана светске примењене уметности.

 

ФАБЕРЖЕОВА ЈАЈА : СИМБОЛИ ЦАРСКЕ РАСКОШИ

Од када је цар Александар Трећи Романов својој супрузи Марији за двадесетогодишњицу брака поклонио прво скупоцено ускршње јаје, оно је постало синоним за најпожељнију и најимпресивнију уметничку креацију Петра Карла Фабержеа. У златном јајету била је златна кока која је носила минијатурну круну од дијаманата и јаје од рубина. Царица Марија Фјодоровна била је импресионирана поклоном тако да је цар наложио Фабержеу да сваке године осмисли јаје прикладно за царицу. Јувелир из Петербурга је сваке године, од 1885. до 1916, правио ускршња јаја од злата и других скупоцених материјала и за велики хришћански празник доносио их императору и његовој вољеној жени.

 

ЛЕПЕ ЖЕНЕ РУСИЈЕ

БАЛЕРИНЕ – ЖЕНЕ ФАТАЛНЕ ЛЕПОТЕ

Балерине се често сматрају симболом префињености и нежности. Наш балетски уметник Константин Костјуков својевремено је изјавио да сматра да су балерине најженственије од свих жена. Можда о балеринама говоримо у суперлативу јер нас фасцинирају њихове личности – споља су крхке и танане, а иза њих стоје године мукотрпног физичког рада и напора. Оно што нас задивљује јесте управо та енергија колоса, упакована у мајушно женско тело које одише свежином, не губећи на својој женствености. Отуда свака балерина исијава својом личношћу и има врло специфичну лепоту, која по снази утицаја и фаталности, надилази класичну женску лепоту.

 

СВЕТЛАНА ЗАХАРОВА : КРАЉИЦА ПОКРЕТА

Светлана Захарова, највећа балетска звезда данашњице, поново је 20. марта, заблистала пред београдском публиком, најпре као насловна јунакиња у "Кармен свити" Жоржа Бизеа, а потом и одабраним дуетима и соло извођењима секвенци из најлепших кла-сичних и модерних балета.

 

РУСКА ОПЕРА : МИХАИЛ ИВАНОВИЧ ГЛИНКА - прочитајте цео чланак

У ДУХУ НАРОДА

Руска опера има истакнуто место у светској културној баштини; и данас се раме уз раме са Вердијевом Травијатом или Моцартовом Фигаровом женидбом на сценама светских позоришта изводе ремек-дела руских композитора, као што су Евгеније Оњегин Чајковског, Кнез Игор Бородина, Борис Годунов Мусоргског. Међутим, не треба заборавити да је тек појавом Глинкиног дела решено питање постојања руске опере, као и руске народне музике, будући да је композитор проникао у тајне руске мелодије и узвисио је до трагичног стила, најављујући нови период у уметности – период руске музике.

 

ПАНТЕОН : ФЈОДОР ИВАНОВИЧ ТЈУТЧЕВ - прочитајте цео чланак

ВЛАДАЛАЦ НЕЗАМУЋЕНИХ СТИХИЈА СЛОВЕНСКИХ ВРХОВА

Умом Русију не докучи,
Нити аршином општим схвати:
Русија сија сјајем друкчим – 
У њу се може само веровати.

Недуго по напуштању отаџбине, у неком софијском ресторану 1921. године група писаца-емиграната разговара о великанима своје, националне поезије. Андреј Ливен, тек кроз шест деценија познат као врстан литерата, а тада само млади кнез бескућник, у својим записима сведочи да је прилично стереотипној дискусији смисао дао елоквентни, доскорашњи главни уредник „Руске мисли“ Пјотр Б. Струве, постављајући питања и сам на њих одговарајући:

„И, шта бих урадио пред бег, да нисам веровао у брзи повратак? Понео бих стихове пет песника који представљају магистралну линију руске поезије? Која су то петорица,занима вас? Набројаћу их: Непознати аутор „Слова о пуку Игоровом“, Пушкин, Љермонтов, Тјутчев, Блок. А зашто баш они? Знате, ако би се отворила Алеја славе руске поезије и ако би дуж ње у мраморне плоче почеле да се уклесују искључиво песме достојне вечности, на том мрамору би се, по мом уверењу, одржали стихови само ове петорице...А пре свих, Умом Русију не докучи...“

 

ФИЛМ

ВАРЉИВО СУНЦЕ – ДРУГИ ДЕО

Један од најзначајнијих редитеља и глумаца у историји руске кинематографије, Никита Михалков, представио је у Кремљу 17. априла своје најновије остварење – дуго очекивано „Варљиво сунце 2“. Шест хиљада филмских стваралаца, новинара и званица присуствовало је премијери у Великој концертној палати Кремаљског дворца.

Као што и само име каже, „Варљиво сунце 2“ је наставак добитника Оскара и канске Златне палме из 1994. године. Михалков у мају планира нови поход на Кан. Са буџетом од 55 милиона долара овај филм је ушло у историју руског филма као најскупљи пројекат до сада. У руске биоскопе ова ратна драма стигла је 22. априла, како би се поклопила са прославом 65. годишњице Победе над фашизмом. Девет година било је потребно 65 - годишњем Михалкову да заврши филм.

 

ИНТЕРВЈУ : Николај Бурљајев, редитељ и глумац

Гогољ је пре сто педесет година говорио да је једна од најважнијих битака у историји човечанства – битка за душу човека. Та битка је достигла свој врхунац. Једном руском духовнику су поставили питање – зашто је код нас тако тешко, са тако много сиромаштва, а на Западу је све удобно, чисто, базени ничу на све стране. Духовник је одговорио – ђаво своје не дира. Не дира оне који су му продали душу.

 

МОЈА РУСИЈА

ИВАНА ЖИГОН : ЖЕНА СА НЕБОМ У ОЧИМА

ПН: Не знам да ли сте икада доживели тај највећи бол у животу који заиста руши границе између душе и тела. Чини ми се да душа и тело ипак живе некако раздвојени у нама, а оно што их повеже у целину, је или нека велика радост или велики бол. Настасја Филиповна је, бар у мени, обухватила тај наш женски бол, срушила све моје границе, сву ту подељеност човека. И без обзира што је Настасја тако контрадикторна, људи се, а то је већ уметничка моћ Достојевског, сврставају на њену страну. Јер, толика бол носи све пред собом. Тако и долазимо иза границе свега онога што знамо, а то ми је, изгледа, увек било најважније. Стићи иза границе могућег… Настасја је својим распоном и дијапазоном толико велика да ме је мамила у тај бескрајни простор људског бола.

 

ИНТЕРВЈУ : Др Ненад Поповић, добитник Ордена Пријатељства

И РУСИЈА, И СРБИЈА, И ЕВРОПА

Русија и Србија припадају Европи од када постоје и дале су велики допринос европској цивилизацији, култури и историји. Да ли је могуће да ико може да помисли да Русија која је дала Петра Великог, Толстоја, Достојевског, Кутузова, Пушкина, Гагарина и двадесет милиона жртава у борби против фашизма није део Европе? Или да Србија која је дала Николу Теслу, Слободана Јовановића, Вука Караџића или Степу Степановића и више од милион жртава у борби против фашизма не припада Европи? Русија и Србија, њихова историја, култура и традиција су уграђени у темеље Европе.

 

РУСКА КУХИЊА

 

СПОРТСКИ ГИГАНТ ЗВАНИ ЦСКА

У каквом год да се стању, у одређеном тренутку, налазила совјетска кошарка, Централни армијски спортски клуб (ЦСКА) увек је, од стане било ког противника, сматран тешким ривалом, односно лошом срећом приликом жреба. Оани су увек били та кошаркашка константа и увек су имали ниво испод кога се, никада, не иде. Били су тим који је, у свакој сезони, имао највише домете, клуб који је на кладионицама могао доносио играчима мали новац уколико би тријумнфовали у најпрестижнијем европском такмичењу – Евролиги.

 

ИСТОРИЈА

БЕОГРАДСКИ ВЕЧНИ ПОЧИНАК БАРОНА ВРАНГЕЛА

Витког и високог стаса, прав као стрела, са продорним челично плавим очима и истом таквом вољом, био је поштован и омиљен командант код својих војника, а његово име је сејало страх међу противницима.

 

РУСКИ ДОБРОВОЉЦИ У СРПСКОЈ АВИЈАТИЦИ - прочитајте цео чланак

Заједничко порекло и религија, блискост језика и урођене симпатије ка географски удаљеном али духовно блиском народу наводили су кроз историју бројне руске поданике на дуг, опасан и неизвестан пут, да своја ратничка знања и животе несебично понуде својој српској сабраћи. Неки од њих, попут Николаја Рајевског, ушли су у легенду, па ипак, дела и жртве велике већине су, на жалост, данас готово непознати. То је случај и са малом групом руских ваздухопловаца која се током Великог рата нашла у Српској авијатици.

 

ТЕМАТ : У СЛАВУ ПОБЕДЕ

ИНТЕРВЈУ : Др Мирослав Јовановић, историчар - прочитајте цео чланак

СИМБОЛИКА ДАНА ПОБЕДЕ

Ослобађање Србије и Београда од немачких окупатора било би, у војно-стратешком погледу, неоствариво искључиво снагама НОВЈ. Једноставно, снаге Вермахта у Србији и Југославији (укључујући и усташке снаге и колаборационисте) биле су не само бројније, већ и технички неупоредиво опремљеније од снага НОВЈ. У том погледу војно-техничка супериорност Црвене армије била је пресудна. Да не говоримо о искуству бораца Црвене армије у градским борбама, опсади и ослобађању градова, од Стаљинграда, Орела и Белгорода, преко Харкова, Кијева и Севастопоља до Београда, и потом до Будимпеште, Прага и Берлина...

Са др Мирославом Јовановићем, професором на катедри за историју Филозофског факултета у Београду разговарали смо поводом Дана победе о симболици овог – за Русију и Србију значајног датума. А та симболика, како се испоставља, има своју историјску и политичку диманзију

 

РУСКИ ХЕРОЈИ НА БЕОГРАДСКИМ УЛИЦАМА

СЕЋАЊЕ НА РАТНО САВЕЗНИШТВО

Из времена Другог светског рата у традицију српско-руског борбеног савезништва уписаће се имена маршала Родиона Јаковљевича Малиновског - команданта 2. украјинског фронта, маршала Фјодора Ивановича Толбухина - команданта 3. украјинског фронта, генерала Сергеја Семјоновича Бирјузова - команданта 37. армије, која је ослобађала источну Србију и Београд, генерала Владимира Ивановича Жданова - команданта 4. гардијског механизованог корпуса, генерала Владимира Александровича Судеца - команданта 17. ваздушне армије, ваздухопловног генерала Андреја Никифоровича Витрука и другхих истакнутих руских команданата дивизија, бригада, пукова, начелника штабова, лекара и хиљада обичних војника.

 

Т-34 ЛЕГЕНДА КОЈА НЕ УМИРЕ

Нема оружја у свету које би тако уверљиво означило то време и тај део света као што је то био совјетски тенк Т-34. До 1943. године Т-34 је био и најзначајније оружје у борби против нацистичке Немачке, тај тенк је био гробар Трећег рајха.

 

РАТНО ВАЗДУХОПЛОВСТВО СССР У ОПЕРАЦИЈАМА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Први авиони са совјетским црвеним звездама појавили су се на небу Југославије фебруара 1944. Са аеродрома у Украјини, под окриљем ноћи, полетали су натоварени оружјем и санитетским материјалом који су падобранима избацивали на локације унапред договорене са представницима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ). У почетку су мисије извршавале посаде 101. транспортног пука 1. дивизије даљне авијације са транспортним авионима Лисунов Ли-2 и 251. гардијског бомбардерског пука 5. гардијске дивизије даљне авијације са бомбардерима Норт Америкен Б-25 „Мичел“, да би временом и друге јединице биле укључене у операције над Србијом, Хрватском, Босном и Црном Гором. Ови задаци били су скопчани са великим ризицима, што због дужине летова изнад непријатељске територије, што због сталне претње у виду немачких ноћних ловаца који су оперисали са аеродрома у јужној Мађарској и окупираној Србији.

 

БИТКА ЗА БЕРЛИН

Битка за Берлин отпочела је 16. априла 1945. године салвама из 22.000 совјетских топова на западној обали реке Одре. Био је то почетак последње офанзиве Црвене армије у Другом светском рату. Совјетски план предвиђао је два правца удара, један би ишао северно, други јужно од Берлина. Снаге маршала Жукова требале су од мостобрана код Кустрина да продиру ка Потсдаму и онда ка центру Берлина.
Совјетска офанзива кренула је ноћу, од артиљеријске припреме до јуриша пешадије. Совјетски рефлектори и експлозије граната из 22.000 топова потпуно су заслепили Немце, совјетска премоћ и на копну и у ваздуху била је очита. И Немци су имали солидан број авиона, али и мањак пилота.Првог дана офанзиве на Берлин Совјети су оборили 40 одсто немачких авиона који су полетели у борбу, тако да је Луфтвафе већ првог дана битке изгубила 831 авион. Ипак, и поред свега првог дана битке Немци су још како тако одолевали, али им је понестајало резерви. Совјетске су јединице већ следећег дана пробиле немачку одбрану, изашле на аутопут ка Берлину, опколиле немачку 9. армију генерала Хајнричија и 23. априла совјетски су тенкови били у предграђима главног града Трећег рајха.

 

ФОТО ПРИЧА : Властимир Нешић Шоне - прочитајте цео чланак

РАТНИ ВЕТЕРАНИ РУСИЈЕ

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.