Rusija Danas

Банер

Московское царство, царство Русское

Московско царство, руско царство (рус. Московское царство, царство Русское) је била руска држава између 1547. кад је Иван Грозни преузео титулу цара и 1721. кад је Петар Велики одбацио титулу цара и узео титулу императора, од када практично започиње период развитка Руске Империје. У српској историјској науци се сматра да је Руско царство трајало до Фебруарске револуције 1917.

Име је настало из чињенице да је царство обухватало све руске земље које су у то доба нису биле под страном (пољско-литванском) доминацијом. Неки западни извори ову државу називају још и Московском Русијом или Московијом, међутим, то је заправо било име које се примењивало на њену претходницу, Велику московску кнежевину.

Византијско наслеђе

Када се Велики московски војвода Иван Грозни 1547. крунисао за цара све Русије, на значају је добила концепција Москве као Трећег Рима, која је настала за време Ивана ИИИ. По тој теорији Московска држава је остала последњи бастион православног хришћанства. Византијски ритуали, племство и државни симболи попут двоглавог орла су се обликовали по византијским узорима. Церемонија крунисања седамнаестогодишњег Ивана Грозног подсећала ја на крунисања византијских царева. Московска држава је себе схватала као слободну територију Русије чија је мисија била да целу Русију ослободи од стране владавине. Ова политика је довела до ратова са Пољском и Литванијом, односно касније са Пољско-Литванском унијом.

Контакти са Западном Европом

У Западној Европи Русија је била далека и мало позната земља, чији су трговачки производи стизали преко пољско-литванских посредника. Ситуација се делимично изменила када је барон Зигмунд фон Херберштајн 1549. објавио своје дело Рерум Мосцовитицарум Цомментарии. Ово је био први детаљан опис ове непознате земље. Додатне информације о Русији донели су енглески и холандски трговци. Иван Грозни је користио енглеске трговце као начин да размењује писма са краљицом Елизабетом И.

Уз помоћ бојара Иван је у прво време своје владавине спровео низ корисних реформи. Током 1550их направио је нови законик који је на нови начин регулисао административна и војна питања. Овом реформом је учврстио руску државу у условима сталних ратова које је водио.

Победа над Волшким Татарима

И поред унутрашњих неприлика које су пратиле касније године Иванове владавине, Русија је водила ратове и настављала експанзију. Иван Грозни је опсео и 1552. заузео Казањски канат, чиме је окончао дугу историју ратова Москве и Казања. На овај начин Русији је био отворен пут према Сибиру. Нешто касније царевима је успело да заузму Астрахањски канат у области доње Волге, што је Русији осигурало излаз на Каспијско море, а тиме и трговинску и културну размену са Персијом и Централном Азијом. Овим победама Русија је зазбила окружење непријатељских татарских држава и постала мултинационална и мултиконфесионална земља. Истовремено су се веома заоштрили односи са Османским царством и Кримским канатом.

Рат на Балтику и против Кримских Татара

Охрабрен успехом у продору ка Каспијском мору, Иван ИВ је покушао да постигне сличан успех у продору ка Балтику. Шведска и Ливонски витезови су контролисали трговачке путеве који су повезивали Русију са Европом. Ливонски рат, који је избио 1558, почео је успешно за Русију, а цареве трупе су заузеле делове обале Балтика и широке области Великог литванског војводства. Када је после Лублинске уније створена заједничка држава Пољске и Литваније, Русија се нашла пред снажним противником. Пљачкашки упади Кримских Татара, терор цара унутар Русије и епидемија куге су додатно ослабили земљу.

Русија је 1569. успела да одбаци османско-кримскотатарски напад на Астрахањ и одбрани приступ Каспијском мору. Ипак, Кримским Татарима је 1571. успело да у изненадном нападу заузму и готово потпуно спале Москву. Годину дана касније кримски кан и турски султан су послали огромну војску у намери да потпуно униште Русију. Још бројније руске трупе су успеле да их поразе у бици код Молодија. Тиме је отклоњена опасност са југа, али су на западу противници Русије кренули у напад. Русија је изгубила све што је освојила на Балтику и морала је да брани сопствену територију приликом опсаде Пскова. По завршетку рата, и после склапања мировног споразума са Пољском и Шведском, Русија је била потпуно осујећена у својим плановима.

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.