Rusija Danas

Банер

Интервју амбасадора Русије у Србији А. Конузина

Србија у НАТО претња Русији.

Преговори Београда и Приштине не одвијају се у складу с резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација * Не знам откуд прића о „руском пакету” вредном 10 милијарди долара.

Београд - Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Васиљевич Конузин у интервјуу за Данас каже да је прошлонедељна посета руског премијера Владимира Путина Београду потпуно испунила главна очекивања. Протекла је у атмосфери блиског пријатељства, а разговори о трговинско-економској сарадњи били су веома конкретни и прагматични. Према речима амбасадора Конузина, премијер Путин с председником и премијером Борисом Тадићем и Мирком Цветковићем није разговарао о односу званичног Београда према НАТО. То питање, како каже, покренули су шефови посланицких група у Скупштини Србије, који су пред руским премијером показали да у вези с НАТО интеграцијама нису јединствени.

- У тој ситуацији премијер Путин је јасно изнео руски став - ово питање Срби треба сами да ресе, али Русија сматра за неопходно да изнесе своје мисљење о сирењу НАТО, које угрозава њену безбедност. Наводеци конкретан пример, рекао је да мале земље у НАТО нико не пита за мисљење, него се доносе одлуке које оне треба да испуне. Евентуална одлука о разместању ракета на територији Србије била би претња за безбедност Русије и она би била приморана да предузме војне мере како би отклонила ту војну претњу. Те мере неце бити уперене против Србије, него против тих ракета - објасњава амбасадор Конузин.

Да ли је ова изјава премијера Путина „упозорење“ српским властима?

- Србија има право да се прикљуци било којој организацији. Постовацемо одлуку коју цете сами донети, али рацунамо да це Београд с постовањем прици насим размисљањима да би улазак у НАТО представљао претњу по безбедност Русије. Лицно сматрам да је неопходно Србији објаснити ситуацију ста би било када би на њеној територији постојала претња по безбедност Русије. Сарадивали смо 800 година и никад се такво питање није појавило. Напротив, ратовали смо против заједницких непријатеља и није докраја јасно из којих разлога на територији Србије мозе бити разместено орузје уперено против Русије.

Снаге НАТО на Косову и Метохији фактицки су вец на делу територије Србије. Како Москва оцењује њихово присуство после самопрогласења косовске независности?

- У складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, територија Косова је део Србије. Војна база НАТО налази се тамо упркос зељама Београда. То знаци у супротности са медународним правом и незаконито. Русија то тако види.

Да ли Москва намерава да се укљуци у преговоре Београда и Пристине у Бриселу имајуци у виду најаве о уцесцу америцких представника?

- Руска страна је потврдила своју принципијелну подрску Србији у вези с Косовом. Србија треба сама да одреди свој став према том питању. Подрзали смо поцетак преговора Београда и Пристине и веома пазљиво пратимо њихов ток. Примецујемо да не теку онако како се о томе говори у резолуцији Генералне скупстине УН од 9. септембра 2010. и тренутно нисмо спремни да се прикљуцимо тим преговорима.

Према Путиновим рецима, Руску Федерацију не брину европске интеграције Србије све док не утицу на руско-српске односе. Где је за Москву „граница“ на којој би поцела да брине?

- Граница је јасна. Односи са ЕУ не треба да се развијају на стету вековних односа с Русијом. Увек нагласавамо да не треба представљати односе са Русијом или ЕУ као алтернативу. Потребно је и могуце развијати узајамно корисне односе и с Московом и с Бриселом, јер би било боље да постоји сто висе пројеката који би били у интересу све три стране.

Ста су главни стратески интереси Русије на Балкану и ста це у том погледу знацити најављено потписивање споразума о српско-руском стратеском партнерству?

- Балкан је регија у којој Русија има своје историјске интересе. Ту зиве сродни словенски народи, због цега су руски добровољци и војници уцествовали у ратовима за њихову независност. У географском погледу, ова регија је простор преко којег Русија одрзава везу с другим европским народима. Заинтересовани смо да користимо овај простор као сто, на пример, градимо Јузни ток како бисмо извозили гас у Европу. Сматрамо да су то у потпуности легитимни интереси, поготово сто се поклапају са интересима балканских народа и других европских страна. Меду земљама на Балкану, Србија је један од најблизих руских партнера и савезника. Заинтересовани смо да развијамо односе у свим сферама и у дугој перспективи, због цега је Русија изасла с иницијативом о усагласавању декларације о стратеском партнерству. У њој су зацртани главни правци насе будуце политицке, безбедносне, економске, културне, војне сарадње, сарадње у области образовања и на другим пољима. Веома смо задовољни сто је српска страна с великом спремносцу одговорила на насу иницијативу. Декларација је вец усагласена и бице потписана приликом предстојеце посете председника Тадица Русији.

Београдски медији тврде да је економски пакет који је Руска Федерација наменила Србији вредан 10 милијарди долара. Ста це се најбрзе реализовати?

- Не знам одакле су се појавиле информације о 10 милијарди долара. Током преговора та бројка се није помињала, јер на данасњи дан разрадених конкретних пројеката на ту суму нема. Наставља се рад на постојецим пројектима. У НИС це ове године бити инвестирано 500 милиона долара. Наставице се инвестициони план Лукоила и улагања у Дердап 1. Галеника поциње изградњу новог објекта у Калуској области. Сто се тице других пројеката, о њима се струцњаци јос договарају. Обе стране су нагласиле да јос не мозе да се искористи руски кредит од 800 милиона долара. Лицно цу се ангазовати да помогнем његовој реализацији. Ради се о неколико пројеката везаних за зелезнице Србије, као сто су деоница Ваљево - Лозница, станица у Земуну, део Београд - Панцево. Проблем је сто техницки пројекти нису докраја припремљени. Када буду заврсени, бице потписани уговори и после тога це поцети финансирање.

Без обзира на то сто је тезисте посете било на економским и привредним односима, да ли је долазак премијера Путина политицка подрска председнику Тадићу?

- Русија се не меса у унутрасње ствари васе земље и насе односе посматрамо у оквиру сарадње Русије и Србије, конкретно с владом која је тренутно на власти. Управо је то јака страна насих односа - не зависи од специфицности унутрасњег развоја земље. Русија и Србија сматрају једна другу веома пријатељским партнерима и граде планове за сарадњу на дуге стазе.

Грађевинци и пољопривреда српски адути

Амбасадор Конузин казе да је у разговорима Путина са српским дрзавним врхом приоритет била енергетика. Због гласина које се сире, Путин је детаљно и свеобухватно исприцао Тадицу о плановима у вези с реализацијом Јузног тока и потврдио да це гас тим гасоводом бити пустен 2015. Похваљени су рад НИС и активности на формирању поџемног складиста гаса Банатски двор. У оквиру нових могуцности сарадње у енергетици разговарано је о реконструкцији Дердапа 1 и Дердапа 2. Српска страна заинтересована је да Руси уцествују у пројектима на термоелектранама „Никола Тесла“ и „Костолац“. Русија је спремна да размотри и могуцност сарадње на изградњи електрана на гас, а конкретно су помињане топлане Нови Сад и Нови Сад 2. Такоде је разговарано о могуцности уцесца српске стране у изградњи објеката потребних за Олимпијаду 2014. и Светски фудбалски сампионат 2018. Велика пазња посвецена је повецању извоза пољопривредних производа из Србије у Русију, сарадњи у области фармацеутске и хемијске индустрије, као и о руском банкарском капиталу у Србији.

Универзитет „испао“ из програма

- Сто се тице програма посете, били смо приморани да због недостатка времена неке манифестације отказемо. Зелео сам да премијер Путин посети Београдски универзитет и поразговара са студентима, али нисмо успели да то уклопимо у програм, мада је био продузен. Премијер је требало да полети из Београда пре 18 сати, а кренуо је тек око девет увеце и стигао куци у два сата после поноци - казе амбасадор Конузин

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.