Банер

Николај II

Александра је наследио његов син Николај II Романов (1894—1917). Индустријска револуција је почела да јако утиче на Русију.

Либерални елементи међу индустријским капиталистима и племићима веровали су у мирну друштвену реформу и уставну монархију, па су основали странку Уставне демократе (Кадети).

Социјални револуционари су прихватили народњачку традицију и заговарали су доделу земље онима који је и обрађују - сељацима. Друга радикална група били су социјалдемократе, заговорници марксизма у Русији. Ослањајући се на подршку радикалних интелектуалаца и градске радничке класе, они су тражили комплетну социјалну, економску и политичку револуцију.

Партија се 1903. године поделила на мењшевике, умерено крило, и бољшевике, радикално крило. Мењшевици су веровали да би руски социјализам настајао постепено, а да би режим цара наследила демократска република у којој би социјалисти сарађивали са другим партијама. Бољшевици, предвођени Владимиром Лењином, заступали су оснивање мале елите професионалних револуционара, подложних јакој партијској дисциплини, која би се предводила пролетаријат у циљу да насилног преузимања власти.

Катастрофални пораз руске војске у Руско-јапанском рату (1904—1905) био је велики ударац за Империју и повећао је могућност немира. У јануару 1905. догодио се инцидент познат као Крвава недеља, када је отац Гапон предводио огромну групу људи до Зимског дворца у Санкт Петербургу да представи петицију цару. Када су стигли до дворца, на њих су пуцали козаци и убили на стотине људи. Вође руског радништва биле су толико ужаснуте масакром да су објавиле генерални штрајк чији је захтев био демократска република. Ово је значило почетак Руске револуције 1905. године. Совјети (већа радника) појавили су се у већини градова да управљају револуцијом. Русија је била парализована, влада је била очајна.

У октобру 1905, цар Николај II је невољно објавио Октобарски манифест, који дозволио оснивање Државне думе, и прокламовао њено безодложно сазивање. Право гласа је проширено и ниједан закон није могао ступити на снагу без сагласности Думе. Умерене групе су биле задовољне, али су социјалисти одбили уступке као недовољне и покушали су да организују нове штрајкове. До краја 1905. појавило се нејединство међу реформаторима, па је за то време положај цара ојачао.

Цар Николај II ушао је у Први светски рат са ентузијазмом и патриотизмом да одбрани своје православне савезнике, Србе. Августа 1914. године руска војска улази у Немачку да подржи француску војску. Национализам је служио као параван за слабост руске економије и неспособност и корупцију владе. Војни неуспеси и анти-ратна пропаганда изазивали су велико незадовољство међу народом. Немачка контрола Балтичког мора и немачко-османлијска контрола Црног мора одвојили су Русију од већине залиха и потенцијалних тржишта.

Средином 1915. рат је деморалисао руску јавност. Храна и гориво су пристизали у малим залихама, војни губици су били огромни, а инфлација је нарастала. Број штрајкова се повећао међу слабо-плаћеним радницима, а незадовољство се осећало и међу сељацима. У међувремену, јавно неповерење у режим се продубило извештајима да полуписмени мистик Григориј Распућин има велики утицај у влади. Његово убиство крајем 1916. је окончало скандал, али није повратио владару изгубљени престиж.

Дана 3. марта 1917. организован је штрајк у престоници Санкт Петрограду (због анти-немачког расположења град се сада звао Петроград); у току једне недеље скоро сви радници у граду нису радили, а избиле су уличне борбе. Када је цар распустио Думу и наредио штрајкачима да се врате на посао, његова наређења су покренула Фебруарску револуцију. Дума је одбила да се распусти, штрајкачи су држали масовна окупљања у инат режиму, а војска је отворено стала на страну радника. Пар дана касније Дума је изабрала привремену владу на челу са кнезом Лвовим, а следећег дана цар је ухапшен и пучисти су објавили да је цар абдицирао. У међувремену, социјалисти у Петрограду су основали Совјет (веће) радничких и војничких депутата да би себи обезбедили власт коју нису имали у Думи. То је био крај Руске Империје.

Контактирајте редакцију

Сва права задржана

Сва права задржана, ако није наведено другачије. Није дозвољено да ниједан део ове презентације буде репродукован или емитован на било који начин, електронски или механички, укључујући копирање, снимање на било koj други систем за бележење, без претходне писмене дозволе одговорног лица из rusijadanas.rs, оверене штампом фирме.